mk

Borisav Stanković

    kotaricaaцитуєторік
    Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац. А како му све то тешко пада! Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко… Јер нашта лагати? Нашта све ово? Нашта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! Али се морало. Није се имало куда.
    Katarina Sečiцитує2 роки тому
    Одувек је код нас тако да по једна девојка у сваком нараштају уђе у причу и у песму својом лепотом, вредноћом и господством. То су она изузетна бића које природа издвоји и уздигне до опасних висина.“
    Kristinaцитує2 роки тому
    „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида…“
    b2594602460цитує2 роки тому
    Али то њу није изненађивало. Све јој је било тако јасно. Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа Томче, и саме ње. А бар да се њоме заврши, него се, ето, продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.
    b2594602460цитує2 роки тому
    Отада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће. А и за саму њу било је лакше што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати. Јер он, иако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила. Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге. И зато су онда сви момци што би служили код ње морали увек бити глувонеми.
    Marijaцитує2 роки тому
    И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила…
    Marijaцитує2 роки тому
    пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење
    Marijaцитує2 роки тому
    Срећом, били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање:
    kotaricaaцитуєторік
    Софка потиче из угледне и богате врањанске породице, која након ослобађања југоисточне Србије од Турака доживљава економски слом и друштвени пад

    Porodica

    Ana Ljubisavljevicцитує9 місяців тому
    „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида…“
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз