sr
Книжки
Dušan Kovačević

Maratonci trče počasni krug

    Mr Miyagiцитуєторік
    Град моје младости остао је негде у даљини. Он данас за мене постоји само у сећању; избрисан је из стварног света и до њега не води ниједан обичан пут; до моје куће у Масариковој улици долазим само сећањем на људе које сам волео и којих одавно нема.
    Mr Miyagiцитуєторік
    Не знам, али, јебеш ти живот кад сам себе почнеш да преповијаш и дојиш, кад сам себе водиш у шетњу, кад сам себе успављујеш и будиш, кад сам себе волиш, кад сам себе упишеш у школу и сам себи идеш на родитељске… Мало сам ја срања направио колико је ово друштво заслужило.
    Mr Miyagiцитуєторік
    У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.
    Vesna Panićцитує7 місяців тому
    А много је теже човеку кад не сме да се смеје, него човеку који не сме да плаче.
    Vesna Panićцитує7 місяців тому
    Осећање пролазности даје вам за право да се насмејете и кад вам није до смеха. Не волим депресивне, тешке, катастрофичне књиге, ни људе који вам причају приче о животу као патњи, несрећи и неизбежној трагедији.
    Radica Andjelkovicцитуєторік
    Форма „уситњавања“ драме нашег страха од живота, тако често описаног као страх од смрти.
    b0528799737цитуєторік
    било у вези с његовом „оперетском владавином
    Mr Miyagiцитуєторік
    „Богу хвала, век и по поживех, у здрављу и раду. Слутим да ми је време умирати, те ове речи у перо говорим адвокату Николи Новаковићу јер у вас, децо моја, све заједно, немам нимало поверења….“ Даље: „Жао ми је што сте моји, а не деца неког мог непријатеља. Ко је вас познавао, не мора се бојати пакла; са ђаволима ће му бити лепше и пријатније. Што се тиче моје имовине, а то вас једино занима, могу вам саопштити следеће: све што имам ОСТАВЉАМ САМОМ СЕБИ јер верујем у други живот. Значи, нека све остане како је било за мог живота, док се не вратим. Ваш отац – Пантелија Топаловић.“
    Jovana Stokićцитуєторік
    се данас на нас креће

    Провести се добро неће!

    Ко се данас на нас спрема

    Повратка му кући нема!

    Ми имамо пушку фину

    Да светимо Георгину!
    Jovana Stokićцитуєторік
    Дошао је у правом тренутку, да нам помогне у боју с Вилотићима. Ниједном се вампиру нисам оволико обрадовао.
    Jovana Stokićцитуєторік
    „Да имам пушку и сто патрона

    И мало топче од двеста тона

    Да л’ би ме ноћас волела Она?“
    Jovana Stokićцитуєторік
    Ноћима сањам поглед са брда

    Све старе куће родног краја,

    Ноћима сањам зелена поља

    И плаво небо мог Завичаја.

    Ноћима сањам Трешњу у цвету,

    Сва је у белом као невеста;

    Ноћима сањам да се удаје

    Та моја Трешња за принца Бреста.

    Ноћима сањам вашар у селу,

    Велики вашар јесењих боја;

    Ноћима сањам ја коло водим,

    До мене игра Милица моја.

    Ноћима сањам млад сам ко некад,

    Крај старе куће насмејан стојим;

    Ноћима сањам како се будим

    И буђења се једино бојим.
    Jovana Stokićцитуєторік
    Ја никад нисам видео оволике комарце – ко роде. Чим угасим светло, нападају ме и гризу зубима. Да не носим ове јулске наочари, одавно бих остао без очију…
    Jovana Stokićцитуєторік
    АКСЕНТИЈЕ: Немамо среће. У неким земљама од кашља поцркају стотине, а код нас епидемија није однела никог.
    Jovana Stokićцитуєторік
    Нема вајде од сиротиње… Зато сам, ето, дошао поново да вам рекнем реч пријатељску: 50%, фифти-фифти, или нам се путеви деле и разилазе према далеким, плавим хоризонтима где цвета цвет планински.
    Jovana Stokićцитуєторік
    Што он није убио у кревету, то се после сам поубијало од жалости за њим.
    Jovana Stokićцитуєторік
    Да нам живи наш делија – Топаловић Пантелија!
    Jovana Stokićцитуєторік
    Он нас и после смрти прави лудим!
    Jovana Stokićцитуєторік
    МИЛУТИН: „Богу хвала, век и по поживех, у здрављу и раду. Слутим да ми је време умирати, те ове речи у перо говорим адвокату Николи Новаковићу јер у вас, децо моја, све заједно, немам нимало поверења….“ Даље: „Жао ми је што сте моји, а не деца неког мог непријатеља. Ко је вас познавао, не мора се бојати пакла; са ђаволима ће му бити лепше и пријатније. Што се тиче моје имовине, а то вас једино занима, могу вам саопштити следеће: све што имам ОСТАВЉАМ САМОМ СЕБИ јер верујем у други живот. Значи, нека све остане како је било за мог живота, док се не вратим. Ваш отац – Пантелија Топаловић.“
    Jovana Stokićцитуєторік
    Одлазак у библиотеку био је као посета туристичкој агенцији која организује путовања у далеке и непознате крајеве.
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз