Maratonci trče počasni krug

Град моје младости остао је негде у даљини. Он данас за мене постоји само у сећању; избрисан је из стварног света и до њега не води ниједан обичан пут; до моје куће у Масариковој улици долазим само сећањем на људе које сам волео и којих одавно нема.

Не знам, али, јебеш ти живот кад сам себе почнеш да преповијаш и дојиш, кад сам себе водиш у шетњу, кад сам себе успављујеш и будиш, кад сам себе волиш, кад сам себе упишеш у школу и сам себи идеш на родитељске… Мало сам ја срања направио колико је ово друштво заслужило.

У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.

РАДОВАН (мекше): Ја веће моћи од женске немоћи – нисам видео… Добро де… немој плакати.

„алкохолизам“ први пут је изговорио стокхолмски професор Магнус Хус 1852. године. Наравно, до појаве „нове речи“ пило се на стари начин.

ад је велика и хладна зима, добро је обући нешто топло.

Постоје само две истине: истина и истина налик на истину. И обе су равноправне, уколико су занимљиве човеку који их чита, гледа на филмском платну или у позоришту… Истина, сама по себи, битна је једино у судским процесима. Изван суда, мало кога занима, ако је досадна.

А много је теже човеку кад не сме да се смеје, него човеку који не сме да плаче.

Осећање пролазности даје вам за право да се насмејете и кад вам није до смеха. Не волим депресивне, тешке, катастрофичне књиге, ни људе који вам причају приче о животу као патњи, несрећи и неизбежној трагедији.

Форма „уситњавања“ драме нашег страха од живота, тако често описаног као страх од смрти.