Filip Pulman

„Ali čemu to služi?“

„Govori ti istinu. A kako se čita – to ćeš morati sama da naučiš.

Udariti dan prerano rđavo je kao i udariti sto kilometara predaleko.

Ali misli o Adamu i Evi kao o imaginarnom broju, kao što je kvadratni koren iz minus jedan – ne možeš nikad videti konkretan dokaz njegovog postojanja, ali ako ga uključiš u svoje jednačine, možeš da izračunaš razne stvari koje bez njega ne mogu da se zamisle.

Portreti nekadašnjih upravnika visili su u pomrčini visoko na zidovima.

„Dobro veče, Rene“, reče lord Asrijel.

Postoji odnos između mikrokosmosa i makrokosmosa! Zvezde su žive, dete moje. Jesi li to znala? Sve tamo u vasioni je živo, čekaju nas veliki ciljevi! Vasiona je puna namera, vidiš. Sve se dešava s nekom svrhom.

Vasiona je puna namera

„Dužnost je starih“, reče bibliotekar, „da strepe nad mladima. A dužnost mladih je da se rugaju strepnji starih.“

Sedeli su još neko vreme, a onda se rastali, jer bili su stari i puni strepnje.

ne možeš promeniti ono što si, možeš samo ono što činiš.

Slušali su teško disanje onog drugog, zvuk koraka, kamenčiće koji klize pod njihovim nogama.