- Јелена Спарићділиться враженнямторік
🔮Мудра👍РаджуУзбудљива прича о уметности, Југославији и тешким временима. Написана лепим, богатим језиком. Пријало ми је да читам лепо срочене реченице без вишка непотребних речи. Пријало ми је да читам роман без сувишних реченица. У роману нема политике, углавном се излажу идеје и схватање ликовне уметности. Главни јунак је прави Србин, из Југославије, личност између хајдука и грађанина, интелигентан, образован, сањар и практичан, близак свима и отуђен од свих. Сам себе види на западу али га тај исти запад види као егзотични пример истока. Само српство му не значи много, али ипак пати када му земљу нападну и осећа да тим људима и сам припада. Једини који истрајава у очувању вредности Југославије (колекције слика) која му је поверена, чак и када та држава више не постоји. А трагична судбина и њега и његове мајке, трагична је судбина целог српског народа и идеје о Југославији односно идеје о музеју савремене уметности у тој и таквој земљи.
- Јелена Спарићділиться враженнямторік👍Раджу
У не тако далекој будућности све што знате о друштву и животу биће бесмислено јер ће све бити другачије и много горе. А све се дешава ту код нас у Београду који није више Београд. Јер све се мења и пропада осим наде и жудње за слободом. Свиђа ми се и стил писања и садржај и динамика радње и мрачна маштовитост која је скоро документаристички реална. Јер људи су увек људи и у најцрњим условима жуде за слободом и одважују се да се надају да је слобода могућа. А овакве књиге подстичу размишљање управо о таквим вечним питањима, на занимљив и ненаметљив начин.
- Јелена Спарићділиться враженнямторік🔮Мудра👍Раджу
Радња овог романа одвија се у паралелној стварности са романом Кућа од соли. Главни јунаци су различити али се споредни ликови поново појављују, чак на начин цитата из књиге Кућа од соли. После прочитана прва три поглавља, морала сам да прочитам крај да бих даље наставила. Роман је фантазија, са поглављима одређеним тачним местом - именом града, датумом и временским интервалима, чији је почетак и крај исказан у сатима и минутима. Овај поступак - претерана прецизност је у потпуној супротности са радњом, наизглед обичним животом са елементима фантастике и тај парадокс подиже тензију. Атмосфера је напета и непријатна. Нешто мрачно и злослутно се одвија у исто време али на другим местима и то траје без прекида и одмора. И све што је приказано у позадини, а радња почиње у последњим годинама мира пре Другог светског рата, неодољиво подсећа на садашње време и стање у свету.
- jovpredragділиться враженням2 роки тому
- b9171949184ділиться враженнямторік
- Milos Milivojevicділиться враженням3 місяці тому
- Marijanaділиться враженням4 місяці тому
- Jelena Bilićділиться враженням6 місяців тому
- Misticnoaділиться враженням10 місяців тому
- b7736786531ділиться враженнямторік