Luiza Mej Olkot

Pa i jesam srećna i neću gunđati; ali izgleda mi da što više čovek ima, to više želi, zar ne?

S vremena na vreme, u ovom nezanimljivom svetu, zaista se desi ponešto što liči na neku čudesnu priču, a to je i te kakva uteha.

puna srca su se prelila, spirajući gorčinu prošlosti i ostavljajući samo slatkoću sadašnjosti

nada može utešiti ljubav, a vera omogućiti mirenje sa sudbinom.

ljubav je jedino što možemo poneti sa sobom kad pođemo odavde, a to neizmerno olakšava kraj.“

bio joj pratilac, netaknutoj, kroz iskušenja koja bi satrla svaku smrtnu ženu

Ti si kao košuljica kestena, spolja bodljikava, ali unutra svileno-meka, sa slatkim jezgrom, samo li čovek uspe da dođe do njega.

Ja se nadam da će sa svakom godinom biti sve više pšenice i sve manje kukolja“,

Možda jesi malčice stariji po godinama, ali ja sam neuporedivo starija po osećanjima, Tedi. Uvek je tako sa ženama

„Ako je život često ovako težak, ne znam kako ćemo uopšte proći kroz njega“,