Fridman Šulc fon Tun

    Vladan Radojičićцитує8 днів тому
    Kako da opazim svoje neraspoloženje (dakle da primetim šta se sa mnom događa), kako da odvojim ono što ima veze sa mnom od onoga što ima veze s tobom? Kako da ti prigovorim, a da ti time istovremeno ne natovarim krivicu?
    Mirko Milovanovicцитуєторік
    Često živimo s jednom fantazijom koja nas ispunjava strahom: ako se pokažem onakav kakav sam stvarno, sa svim svojim manjkavostima, drugi će me odbaciti, pa ću ostati izopšten, ili će se pak svi okomiti na mene. Takva fantazija je u uobičajenom ljudskom životu vrlo uporna i dugotrajna jer vodi izgradnji zaštitne fasade, pa stoga uopšte ne može da se proveri u stvarnosti.
    Vladan Radojičićцитує3 місяці тому
    Umesto da razumemo i izrazimo ono što smo doživeli, učili smo da pametujemo i komentarišemo ono što nismo doživeli
    Vladan Radojičićцитує3 місяці тому
    Mnogo pre bi se moglo reći da ćete ono „staro“, odavno poznato, što svakodnevno doživljavate, sagledati iz novog ugla: da ćete stvari videti u svetlu u kome ih pre niste videli, i da će vam se rasvetliti ono što je dosad ostajalo u polumraku.
    Stefan Konceptцитує2 роки тому
    I pojam „fasada“ sada shvatamo na nov način, to jest ovaj pojam se u celini pokazao kao neprikladan. On, naime, stvara predstavu da se ka spolja drži neki gladak štit kako bi se prikrilo ono što iza njega leži, a što je istinsko i pravo. Ukratko, da se ne bi pokazao sam čovek, onakav kakav „stvarno“ jeste. Tačno je, doduše, da svaki način na koji se prikazujemo „spolja“ ima i svoju odgovarajuću „unutrašnju stranu“, koja ne pada odmah u oči i koju čak i sama osoba o kojoj je reč oseća manje ili više. Ali ta spoljna strana ponašanja predstavlja veoma individualno biografsko dostignuće ličnog razvoja i nju bi, umesto s fasadom, bolje bilo uporediti s veštački uobličenom maskom, koja ipak daje da se naslute crte onoga što leži iza nje. Ona pripada pojedincu, baš kao i osećanja, želje i strahovi koji su iza nje nagomilani ili prigušeni.
    Mirko Milovanovicцитуєторік
    I tu Rut Kon pripada zasluga što je ukazala na pravi put između ovih Scile i Haribde: Scila nas vuče gore, na uzvišeni, apstraktni nivo bezličnog izlaganja i teoretisanja – dok nas Haribda, naprotiv, vuče dole, u dubinu ličnog i emotivnog iskustva.
    Jasmina Aleta Demrovskyцитує10 місяців тому
    Da bih spolja mogao da se prikažem onako kako se iznutra osećam potrebna mi je, međutim, i sposobnost da svog unutrašnjeg raspoloženja uopšte budem svestan, da znam „šta mi je“.
    Stefan Konceptцитує2 роки тому
    Distancirani, doduše, spolja stvara utisak kao da ga malo toga dira, da nema osećanja – kao da je čovek s velikom glavom i srcem od kamena. Ali pošto smo u međuvremenu uvežbali da spoljnu stranu ponašanja uvek shvatimo kao kompenzaciju, to jest kao meru za savladavanje unutrašnjih problema, možemo da naslutimo da distancirani „u dubini duše“ u sebi nosi bogat, ali previše ranjiv svet osećanja, koji zbog toga treba zaštititi.
    b6860197781цитує2 роки тому
    „mamac treba da bude ukusan ribi, a ne pecarošu!“,
    daxцитує2 місяці тому
    (ili: Šta ja mislim o tebi i u kakvom smo
    međusobnom odnosu)
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз