Gordana Breberina

Njoj je potrebna moja galama, meni je potrebno njeno ćutanje Osim toga, zna da ne mogu da zaspim bez nje.

Vratiće se zato što sam ja njeno drvo. Njeno sidro. Njen momak, njen brat, njena senka. Ja sam vazduh koji diše. Ja sam tlo pod njenim nogama.

Vratiće se kad bude bila spremna.

I ja ću biti tu.

I dalje sedi i gleda me i ja shvatam da još nismo završili.

„Ipak si mi obećao.“

„Šta sam ti obećao?“

„Da ćeš me odvesti da vidim more.“

To je bilo davno. Maltene sam i zaboravio. Ne sećam se više kad, ne sećam se više gde, ali mislim da je padao sneg. Solanž je oduvek htela da vidi more, a ja hoću ono što ona hoće. Da je htela da vidi Severni pol, obećao bih joj i to.

„Evo u nedelju, ako hoćeš.“

„Da, hoću.“

Milioni ljudi idu u lov svake nedelje. Njima niko ništa ne kaže. Njima izdaju dozvolu. Kako bi ubijali jelene koji nisu ništa tražili i koji kopaju zemlju pokušavajući da se prehrane. Mi takođe lovimo, ali mi lovimo budale.

Imaju čak i električne prozore, spadaju u kvalitetnije automobile, a i hteo sam da bude reno jer ne postoje kola koja su manje upadljiva.

ugrađenim u mozak… Ali ljudima će, gospođo Verbaldi, uvek trebati priče, dobri likovi, uvek će želeti da sanjaju, zato što je čovek takav, on se ostvaruje kroz svoj san i kroz san drugih ljudi.

Ovo su sateliti koje je jedna od ovih novih kineskih internet- kompanija lansirala jedan za drugim. Ne možete ni da zamislite količinu materijala koji kruži iznad naših glava, praktično smo već prepunili niske orbite

Objašnjavao je kako se civilizacije, od kojih svi očekujemo da napreduju ka boljitku, ponekad razvijaju u suprotnom smeru, nesvesno stvarajući uslove za sopstvenu propast

Mnogi koji su preživeli atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki opisuju eksploziju kao tih događaj. Pikadon je japanska reč kojom se on označava, to je spoj reči pika, svetlo, i don, prasak. Međutim, kako piše Džon Hersi, gotovo se niko od preživelih ne seća da je čuo eksploziju.

Blesak se pojavio mnogo pre udarnog talasa, ljudi su mogli da ga posmatraju. Boje kakve nikad ranije nisu viđene prekrile su nakratko predeo, mnogi kažu da je to bila bela, ali drugi pominju crvenu, žutu, narandžastu

Kad je ponovo pogledao u zatamnjeno staklo, nuklearna eksplozija već je bila onakva kakvu poznajemo: sivi oblak koji se brzo podiže uvis šireći se, praćen stubom peska i prašine koji se uspinje. Klobuk i noga atomske pečurke izgledali su neverovatno spektakularno u pustinji Hornada del Muerto zato što je pesak sa tla šikljao uvis pod dejstvom gama zraka povećavajući količinu prašine. To je ono što naučnici nazivaju „efektom

Hirošima je prešla sa drugog na prvo mesto. Sledili su Kokura, Nigata i Nagasaki. Ostalo je da se prilikom biranja grada koji će biti napadnut uzdaju u vremensku prognozu i paze da ne propuste prvi sunčan dan.

Šestog avgusta 1945, u 8.15, jedan B-29 bacio je Mališu na Hirošimu.

Tri dana kasnije, 9. avgusta u 11.02, Debeljko je eksplodirao u istočnom delu Nagasakija