Igor Verkić

Razmišljao je o tome šta je konkretno pošlo po zlu sa njegovim žvotom, gde je bila ta prelomna tačka kada je sve otišlo dođavola, nije mogao tačno da utvrdi.

Svaki njegov osmeh bio je čisto protokolaran, obična formalnost koja se poklapala sa ustanovljenim društvenim normama.

Ljudi greše ne zato što donose loše odluke ili zbog nekog drugog uticaja, neprestano greše zbog svoje nesavršene prirode, upravo one prirode koja nas i čini ljudima, a u tome se ogleda njihova najveća lepota i najgori jad.