Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

„Jedina međunarodna organizacija koja je ikada obavljala svoj posao jeste NATO, i to zato što je to vojni savez, a mi ga predvodimo“, objasnio je jednom prilikom američki predsednik Ričard Nikson.

koje je zadužen Međunarodni krivični sud – dakle, agresija, ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti – agresija se ističe po tome što često prvo dolazi do agresije, a potom obično slede ratni zločini, genocid i zločini protiv čovečnosti.

upotrebi oružanu silu protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti neke druge države ili ako čini nešto drugo što nije u saglasnosti sa ciljevima navedenim u Povelji Ujedinjenih nacija.“

29

Od svih zločina najgori je zločin protiv mira.

Zločin protiv mira je i „kada neka država granatira ili bombarduje teritorije neke druge države“, kao i „kada neka država izvrši vojnu blokadu luka i obala druge države.“

jedna država pošalje naoružane bande, grupe, paravojsku ili plaćenike ili ako oni deluju u njeno ime, ako takve grupe oružanom silom deluju protiv druge države tako da je to delovanje po svojoj težini istovetno kao gore navedeno delovanje (misli se na prethodnih šest tačaka), to jest ako se može okarakterisati kao značajno učešće te države u takvim delovanjima protiv druge države.“

Ratni zločini su zločini izvršeni za vreme rata.

Međunarodni krivični sud ratne zločine opisuje kao „teška kršenja“ zakona i običaja primenljivih i u međunarodnom oružanom sukobu, naime, to su „napadi na civilno stanovništvo izvršeni s predumišljajem… napadi na civilne objekte izvršeni s predumišljajem… napadi na nebranjene gradove, sela, stanove ili građevine koje nisu vojni ciljevi… ubijanje ili ranjavanje nekog učesnika u ratu koji je odložio oružje ili je nenaoružan… korišćenje otrova i oružja sa bojnim otrovima… silovanje, seksualno ropstvo, prinuđivanje na prostituciju“ i „izgladnjivanje civilnog stanovništva s predumišljajem“