Јован Стерија Поповић

Мани се срамоте гди крче црева.

ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја?

СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити.

Молим, шта вам се прикључило, те сте тако љутити?

Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу.

немаш памети ни као бува!

Треба малко да се умериш, ти си госпођа.

Ти свашта наопако толкујеш.

Ајде, пољубите се једанпут.

ПЕРСИДА (смеје се): Знаш шта је, Стево, Ја сам метнула мало опиума нашој госпођи у лимунаду, пак ваљда је сирота Пела морала попити.

СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти.

Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица.