Džordž Orvel

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Ako je Partija mogla da zavuče ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj događaj da se nikada nije zbio – to je, svakako, bilo strašnije od puke torture i smrti?

Dok je razgovarao s njom, shvatao je koliko je lako bilo podražavati pravoverje kada u stvari pojma nemate ni šta pravoverje znači. Na neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.