Fredrik Bakman

Možda samo zbog toga što naša najteža pitanja čini jasnim: Zbog čega uzviknemo na sav glas od radosti? Zbog čega plačemo? Šta su naše najsrećnije uspomene, naši najgori dani, naša najdublja razočaranja? Pored koga smo stajali? Šta je porodica? Šta je tim?
Koliko smo puta u svom životu bili potpuno srećni?
Koliko prilika imamo da nešto volimo toliko bezuslovno da to postane skoro besmisleno?

Baka je istovremeno mač i štit, i to je sasvim posebna vrsta ljubavi kakvu pametnjakovići ne razumeju.

Ima onu novu vrstu farova, primetio je Uve. Tako da u mraku svako odmah zna da nailazi auto koji vozi kompletni seronja.

„Kada voliš nekog, to je kao kada se useljavaš u kuću“, imala je običaj Sonja da kaže. „U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom.“

Ljubav je čudna stvar. Obuzima nas iznenada.

„Moja baka te pozdravlja i izvinjava se zbog toga što dugo nije navraćala ovamo sa slatkišima!“, oprezno je rekla kroz prorez za poštu, skinula papir sa čokolade i počela da ga komad po komad spušta na pod.

Zato Elsa nije bila naročito impresionirana kada ju je tata prvi put odveo u onaj hotel u Španiji i rekao joj da je tamo sve „all inclusive“. Jer kada imate baku, ceo život je all inclusive.

nas. Dobrodošli ste“, rekla je Elsa i dodala: „U stvari, možda će biti baš fino, jer Brit-Mari i Kent ne dolaze!“

Žena u farmerkama je provukla prstima kroz kosu sa izgledom nekog ko

„Čovek želi da ga vole, a ako to nije moguće, onda da mu se dive, a ako to nije moguće, onda da ga se plaše, a ako ni to nije moguće, da ga preziru i gade ga se. Čovek želi u drugima da izazove neko osećanje. Duša juriša u prazan prostor i želi dodir po svaku cenu.“

živahna“ za svoje godine. A potom bi delovali prilično uznemireno ili prilično ljutito, na šta bi mama uzdahnula i pitala koliko će koštati da nadoknadi štetu. Kao na primer kada baka smatra da su ljudi sami krivi ako su toliko nesolidarni da povlače ručnu kočnicu u svojim automobilima kada ona namerava