Ana Bolava

Želim da zatvorim oči i odletim, ali moram da se kontrolišem, ipak su neki ljudi na ulici i mogli bi reći da se ne ponašam prikladno. Malograđanski smrtnici nikada neće shvatiti šta je jednoj vili potrebno u životu.

Ne znam do koje mere deluju domaći lekoviti napici, ali svest o tome da smo zbrinuti budila je osećaj sigurnosti.

Ništa nam drugo nije padalo na pamet nego da nastavimo naš biljni ples i zasuli smo njen krevet ostacima sveže ubranog rastavića. Vodile smo računa da ide stabljika na stabljiku, da budu lepo raspoređeni i da ne dođe do nesklada. Krevet je na kraju izgledao kao sređeni grob prekriven rastavićima. U sredini je stajala ženska glava, koju sam u sebi do poslednjeg trenutka ponizno molila da otvori oči. Veštice stare, začulo se iza nas i ušao je deda. Uzeo je štap i bacio ga u našem pravcu. Vrisnule smo i brzo pobegle