Momo Kapor

У свој шифот, ја сам упознала два велики господин“, причала је пред смрт, у стотој години, дворска сликарка Бета Вукановић, Немица која никада није сасвим научила српски. „Један господин био је краљ Милан, а други, велики господин био је маршал Тито. Ја ипак мислим да је краљ Милан био већи господин од господин Тито. Краљ Милан никада не би украо улицу од господин Тито!“

Када му, једанпут, Никола Пашић даде динар зато што му је донео ципеле, он га упита како то да његов син, господин Раде, даје двоструко за исту услугу, на шта му Пашић одговори:

„Па, синко, њему је лакше... Мој отац је био обичан човек, а његов је председник Владе!“

Да га некако

Све што у новинама пише, причај“, казао је, „иначе, ћути!“

И заиста, сиромашни људи се опраштају од живота много лакше него богати

Пријатељу, сем поезије, ништа на свету није трајно!“

Знаш ли како се љубе београдски трговци?“, питао га је његов пријатељ, калфа у текстилној радњи.

Леро није знао како да одговори на то питање.

„Љубе се у врат!“

„Због чега?“, питао је.

„Јер немају образа!“

Знаш ли како се љубе београдски трговци?“, питао га је његов пријатељ, калфа у текстилној радњи.

Леро није знао како да одговори на то питање.

„Љубе се у врат!“

„Због чега?“, питао је.

„Јер немају образа!“

У свој шифот, ја сам упознала два велики господин“, причала је пред смрт, у стотој години, дворска сликарка Бета Вукановић, Немица која никада није сасвим научила српски. „Један господин био је краљ Милан, а други, велики господин био је маршал Тито. Ја ипак мислим да је краљ Милан био већи господин од господин Тито. Краљ Милан никада не би украо улицу од господин Тито!“

Није важно, синко, колика ти је пензија, него колико ћеш дуго да је примаш!“, одговорио је стари лимар.

То је било због тога што није веровао у трајност богатства, већ само у рад и спокојан живот.