Erih From

Nema potrebe da se veruje u robota, pošto u njemu i nema života.

Hrabrost iz očaja je suprotna hrabrosti iz ljubavi, baš kao što je vera u silu suprotna veri u život.

ću postati nesposoban da se aktivno odnosim prema voljenoj osobi ako sam lenj, ako nisam stalno budan, oprezan, delatan.

Postoji sigurnost samo o prošlosti – i o budućnosti, ukoliko je u pitanju smrt.

Suprotno simbiotičkom sjedinjenju, zrela ljubav je sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta, sopstvene individualnosti.

Ljubav je aktivnost, a ne pasivni afekat, ona je „istrajavanje“, a ne „zaljubljivanje“. Na najopštiji način aktivni karakter ljubavi može se opisati tvrdnjom da je ljubav prvenstveno davanje, a ne primanje.

Davanje je najviši izraz moći. U samom aktu davanja ja doživljavam svoju snagu, svoje bogatstvo, svoju moć. To iskustvo pojačane vitalnosti i moći ispunjava me radošću. Doživljavam sebe kao bogatog, darežljivog, živog i zato radosnog.5 Davanje je veći izvor radosti od primanja, ali ne zbog toga što je to lišavanje, već zbog toga što u aktu davanja dolazi do izražaja moja životnost.

U oblasti materijalnog davati znači biti bogat. Nije bogat onaj ko ima mnogo, već onaj ko daje mnogo. Čovek koji stvara zalihe i stalno se brine da nešto ne izgubi je, psihološki rečeno, siromašan, osiromašen čovek – bez obzira koliko ima.

Bogat je svako ko je sposoban da daje.

Dobro je poznato da siromašni radije daju nego bogati. Ipak, siromaštvo ispod određene granice može onemogućiti davanje, i tako ono teško degradira, ne samo zato što neposredno uzrokuje patnju, nego i zato što siromašne lišava radosti davanja.