Dejan Stojiljković

Svet lepše izgleda kad mu dodaš malo crnila.

Ko ljudima prečesto okreće leđa, uglavnom završava s nožem u njima.“

Niko ne zna kako nastaju priče.

Stiven King jednom je rekao da ne moraš da znaš kako radi motor sa unutrašnjim sagorevanjem da bi vozio kola. Isto je i sa pričama: ne moraš da znaš kako nastaju da bi iz njih izvukao malo zadovoljstva. Bilo da ih pišeš ili čitaš.

Otvorenim dlanom pređe preko čaše sa vinom koju je Jovan držao u ruci.

Vino se pretvori u vodu.

Zatim ga pogleda pravo u oči i reče:

„Prvo treba da se otrezniš.“

„Zašto nas kada se obraćamo Bogu nazivaju vernicima, a kada se On obraća nama - šizofreničarima?“

„Kažite jedan svoj stih.“

Branko se malo zamisli. Otpi gutljaj rakije, pa na kraju reče:

„Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.“

„Je li to stih ili pitanje?“

„Ne znam, rode… Ti mi kaži.“

Naisa, kraljica rečnih duhova

Ifrit, jedan od džina, obmanjivač, ubica, strvinar

sa Muratovom vojskom. Skriveni u ibricima s vodom, u kamiljem krznu, u pohlepi njegovih vezira…“

„Vi?“, nasmeja se vila. „Zar i tvoja braća, Ifrite? Alilat, Taif i Nasr?“

„Neka ljudi vode svoje svete ratove“, odgovori Ifrit. „Mi ćemo svoj.“

„Ja samo branim ovo malo vode i zemlje što mi pripada. Manje ne mogu, a za više ne znam. Snagu mi daje nada da će mi taj isti Bog, jednoga dana, kada ovaj svet ne bude ništa do prašina rasuta među zvezdama, pružiti ruke i oprostiti mi…“