Slavica Mastikosa

Па шта да радим?

– Не знам шта треба да ти радиш, али сам сигурна да знам шта треба да обоје престанете да радите.

– Шта то треба да престанемо?

– Престаните да правите дете. Почните поново да водите љубав, јер вас двоје се волите. А то је најбитније

Мој тата Борис уме да каже да су понеки сусрети судбоносни јер усмеравају живот човека, иако он у датом тренутку није тога свестан.

Свако је донео сопствену одлуку прихватајући могућност да је погрешна, с чврстим убеђењем да ће са последицама умети да живи.

Смрт увек бане ненадано. Живот се наставља.

Са сетним осмехом Соња се присети речи тате Ненада да је сваки секунд живота вредан памћења. Јесте, тата, помисли она призивајући очев лик, само што се они делићи живота саткани од љубави лакше памте, док се они проткани болом теже заборављају

да понека неодболована патња и неправда могу оковати ћутњом не само појединца већ и поколења

Паде јој на памет изрека коју је њена мајка често изговарала: кад чаршија о нечем бруји, трунка истине причом струји

Није то била само мисао, нити је то било разумом призивано олакшање, нити производ фантазије, већ наговештај срца и душе да неко драг, а омеђен смрћу, у нама наставља да живи

управо та сенка у његовим очима подсетила ју је на његову недавну тврдњу да жена која жели децу, а није у могућности да их има, не мож

И управо та сенка у његовим очима подсетила ју је на његову недавну тврдњу да жена која жели децу, а није у могућности да их има, не може да нађе душевни мир.