Dalaj-lama

Uvek ću živeti svoj život sa svrhom. Vreme nikada ne stoji i na meni je da upotrebim svoje vreme na najkorisniji način. Živeću u skladu sa svojim dubljim težnjama tako da, kada dođe moj poslednji dan, moći ću da odem opušteno i bez kajanja.“

Neka bude oslobođen patnje.
Neka bude zdrav.
Neka bude srećan.
Neka pronađe mir i radost

Ako se nešto može učiniti povodom neke situacije,

kakva je potreba za malodušnošću?

A ako se ništa ne može učiniti u vezi s tim,

kakva je svrha da budeš malodušan

Postoji jedna knjižica K. S. Luisa koja se zove Iznenađen radošću, i ona, po mom mišljenju, izražava kako to funkcioniše.

„I, u nekom paradoksalnom smislu“, nastavio je nadbiskup, „način na koji se suočavamo sa svim naizgled negativnim stvarima u našem životu određuje kakva vrsta ličnosti postajemo. Ako sve ovo smatramo frustrirajućim, postaćemo stegnuti i uski, veoma ljuti i željni da uništimo sve pred sobom.

Dalaj-lama je opisivao budistički koncept mudite, što se često prevodi kao „saosećajna radost“, i opisuje je kao protivotrov za zavist. Mudita je toliko važna u budizmu da se smatra jednom od četiri nemerljive osobine, kvalitetom koji možemo neograničeno da negujemo. Ostale tri su ljubav/ljubaznost, saosećanje i staloženost.

Prava mera duhovnog razvoja jeste način na koji se čovek suočava sa svojom smrtnošću.

Najbolje je kada čovek može da priđe smrti s radošću; najbolji mogući način posle ovoga jeste da joj priđe bez straha; treći najbolji način jeste da se bar ne kaje.

Ako postoji način da prevaziđeš situaciju, onda se, umesto da osećaš preveliku tugu, preveliki strah ili preveliki gnev, potrudi da promeniš stvari. Ako ne postoji ništa što možeš da uradiš kako bi promenio situaciju, onda nema potrebe za strahom, tugom ili gnevom. Zato sam u tom trenutku rekao sebi: čak i ako mi se nešto desi, to će i dalje biti u redu.

Prava tajna slobode mogla bi, jednostavno, biti u širenju ovog prostora između podsticaja i reakcije.