Jelena Holcer

Ako ne slušaš svoje telo dok šapuće, moraćeš da ga slušaš dok vrišti, kaže jedna izreka, i trebalo bi da je upamtimo.

Gde odlaze oni kojih više nema? Odlaze na najlepše mesto na svetu. U naša srca. Zauvek.

Sve dok potiskujemo tugu, ostajemo tužni. Sve dok se pretvaramo da smo u redu, nismo. Svako pretvaranje je uzaludno jer kad-tad se ponovo pokrenu neizlečene rane, neizgovorene reči, silom zamrznute emocije. Protiv mraka, žmurenje, jednostavno, ne pomaže. Ali iako suočavanje nije lako, bolno je i dugo traje – sigurna sam da se na kraju završi svetlom.