sr
Книжки
Guzelj Jahina

Vozom za Samarkand

Autorka romana Deca Volge i Zulejha otvara oči

Dobitnica nagrada Velika knjiga, Jasna Poljana i Velika nagrada Ivo Andrić

Poslednjih godina Ruskog građanskog rata živote duž Povolžja odnosila je glad. Mnogobrojna deca postala su siročad, skitnice i beskućnici. Boljševička vlada odlučila je da oko 150.000 napuštene dece koja su umirala od gladi hitno evakuiše u provincije u kojima je bilo više hrane.

Ova priča počinje 1923. kada komandir Dejev i komesarka Bela organizuju evakuaciju pet stotina dece-beskućnika iz Kazanja za Samarkand. Dejev se poput Odiseja, Herakla ili Jasona na putu suprotstavlja apsolutnom Zlu — Smrti — koja dolazi u raznim oblicima, kao Glad, Bolest ili Ubistvo. Ipak, u očima dece, tokom šest nedelja putovanja nižu se uzbudljive i opasne avanture kroz nepregledna prostranstva: od šuma Povolžja i kazaških stepa, preko pustinje Kizilkum i planina Turkestana. Široka paleta sudbina i likova: izbegli seljaci, čekisti, kozaci, ekscentrični svet malih skitnica sa svojim neobičnim jezikom, psihologijom, sujeverjem i nadama smenjuju se u neočekivano dirljivim situacijama i mizanscenima.

Jahina zadire u bolne teme iz prošlosti Rusije koje su se nesumnjivo odrazile na savremeno rusko društvo. Tim pre se veština njenog pisanja jasno odražava na svakoj stranici romana koji zrači životnom snagom.
487 паперових сторінок
Дата публікації оригіналу
2021
Видавництво
Laguna
Перекладач
Nada Petković
Уже прочитали? Що скажете?
👍👎

Враження

  • b6568616237ділиться враженням2 роки тому
    👍Раджу

    Potresan roman!

  • Evica i Jovanaділиться враженням16 днів тому

    Izuzetna knjiga! Strašna istorija,strašne sudbine,uvek se pitam : kako su preživeli?
    Treba čitati da se ne zaboravi!

  • DRAGANділиться враженням3 місяці тому

    Remek delo

Цитати

  • Aleksandarцитуєторік
    Iblis. Iblis na tatarskom znači đavo.
  • Aleksandarцитуєторік
    Marhum – ovako naziva slepu devojčicu upravnica Šapiro, pogrešno misleći da joj je to ime. U stvari, reč „marhum“ prevedena s arapskog, odnosno tatarskog, znači „onaj kome se Alah smilovao“ i koristi se za označavanje pokojnika.
  • Aleksandarцитуєторік
    ubašvabin Smeh – iz nekadašnje pošalice „muh-meh, bubašvabin smeh“ (tj. nešto besmisleno, beznačajno).

На полицях

fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз