Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Na neki način bio sam izdvojen iz života, ali istovremeno ispunjen životom opisanim u knjigama, za koji sam počeo da verujem da je jedini istinit i pravi.

Nije. Voleli su te. Sve drugo je možda bila laž, ali to nije.

Sve je sa svime povezano i svaki naš pokret, svaki postupak izvan onoga što je uobičajeno i dozvoljeno, dovodi do neočekivanih poremećaja, često i kataklizmi

Postoji bezbroj načina da se postigne zaborav. Na policama poređanim duž zida su razne vrste tableta sa svojim latinskim nazivima, sveže i presovane biljke koje donose zaborav ako se pravilno upotrebe, raznobojna svetla koja utiču na moždane vijuge uklanjajući sve tragove sećanja i pamćenja. Brisanje je jednostavno, a postizanje zaborava potpuno, garantovano.

Stajao je sam pred sopstvenom slikom bespomoćnosti

ono u šta je, otkad zna za sebe, verovao: ništa od onoga što se negde dogodilo ne nestaje, na ovaj ili onaj način sve ostaje zauvek zabeleženo.

Depresija i melanholija, tvrdio je, rođene su sestre euforije i preteranog optimizma, a poznato je kako se krajnje suprotnosti dodiruju. Između ta dva osećanja prolazi ljudski život, a sveukupna ljudska kultura, civilizacija, proizlazi iz sudara tih krajnosti.