Smrtonosno bela

Sreća je, draga Rebeka, pre svega i iznad svega tih, radostan osećaj nedužnosti.1

Henrik Ibzen,

Ako znaš gde da tražiš i imaš vremena i znanja, grubi obrisi života mnogih ljudi mogu da se iskopaju u sajber-prostoru: parcijalno ili zastrašujuće celovito očuvani sablasni egzoskeleti života koji su vodili njihovi parnjaci od krvi i mesa.

Tvoja prošlost je mrtva, Rebeka. Ona nema više nikakvog uticaja na tebe – nema nikakve veze s tobom – onakvom kakva si sada.

Henrik Ibzen, Rosmersholm

Čovek može da mrzi nekog a da i dalje želi da je tom nekom stalo do njega, a onda mrzi sebe što to želi.

Koliko često smo svesni, u času kad nam se to dešava, da proživljavamo trenutke koji bi zauvek mogli da nam promene život?

Teško odbacuje čovek odjednom dugu ljubav

Ponekad je dovoljno da se ponašaš kao da si dobro da bi se stvarno osećao dobro. Ponekad je bolje biti vedra čela u nevolji, izaći među svet, jer ćeš posle nekog vremena shvatiti da se više i ne pretvaraš, već da se zaista tako osećaš.

– Znam da nije trebalo onako da razgovaram s Gerajntom Vinom – rekla je Robin, ponovo prolivajući suze. – Nisam smela da pomenem Rijanon, ali izgubila sam živce i... stvar je u muškarcima, prokletim muškarcima, koji svakoga procenjuju polazeći od sebe!

Njega je ta čežnja odvela na zvaničnu stranu stola za ispitivanje, ali možda je jedina razlika između njih dvojice to što je Strajkova majka živela dovoljno dugo i volela ga dovoljno snažno da ga spreči da odustane kad se život jezivom silinom obrušavao na njega.

Zato što je uloga žene da se stara o porodici i ništa na ovom svetu nije toliko dostojno prezira kao loša majka.