Donato Carissi

Šaptač

    Skarletцитуєторік
    zlo nas ponekad prevari tako što poprimi najjednostavniji oblik.«
    Skarletцитуєторік
    Čovjek je jedino biće u prirodi koje se može smijati ili plakati.

    Mila je to znala. Ono što pak nije znala, bilo je to da ljudsko oko proizvodi čak tri vrste suza. Bazalne, koje neprestano vlaže i hrane očnu jabučicu. Refleksne, koje nastaju kad strano tijelo uđe u oko. I emotivne suze, koje se povezuju uz bol. Ove posljednje imaju drukčiji kemijski sastav: sadrže vrlo visoke postotke mangana i hormona prolaktina.
    Ivana Stoiljkovicцитуєторік
    zlo nas ponekad prevari tako što poprimi najjednostavniji oblik
    b1749914060цитуєторік
    Smrt, posebno ona nasilna, ima određenu privlačnost za žive. Kada se nalazimo ispred leša, svi postajemo znatiželjni. Smrt je jedna vrlo zavodljiva gospođa.
    jelenica99896цитуєторік
    A s iluzionistima treba biti na oprezu: zlo nas ponekad prevari tako što poprimi najjednostavniji oblik.«
    Skarletцитуєторік
    »A što im je potrebno što već nemaju? Imaju našu ljubav, našu pažnju, a, vjeruj mi, kad Božje stvorenje stigne do kraja svojih dana, drugo mu i ne treba.«
    b3486985746цитуєминулого місяця
    Bilo je napisano na listu iz bilježnice, najobičnijom kemijskom olovkom.
    b4201436140цитує7 місяців тому
    negdje duboko u sebi ima opravdanje za ono što radi, savršeno posloženo u njegovu umu
    b4201436140цитує7 місяців тому
    možemo se vratiti, moramo. Uvijek postoji trenutak u kojem se, dok uporno nastavljamo gledati naprijed, osjeti nešto — poziv — pa se malo okrenemo da vidimo je li za nama sve ostalo isto ili se možda nešto promijenilo u onome kome smo okrenuli leđa, i u nama samima. Taj trenutak dođe, za svakoga.
    b4201436140цитує7 місяців тому
    Uvođenjem reda nadoknađivao je odsutnost.
    b0049682812цитує8 місяців тому
    U daljnjem će se tekstu spominjati samo na taj način jer nije želio ustupiti osobne podatke.
    Elizabetaцитує9 місяців тому
    Nadam se da nam sad želite ispričati nešto o svom
    Marina Šašićцитуєторік
    I on je na sebi nosio tragove patnje. Premršav prsni koš, lagano upao od očajavanja. I kosti koje strše, ondje gdje je meso istrošila tuga.
    Marina Šašićцитуєторік
    Naziv »pareidolija« označava instinktivnu težnju prema pronalaženju poznatih oblika u zbrkanim slikama. U oblacima, zvjezdanim konstelacijama ili čak u žitnim pahuljicama koje plutaju u zdjelici mlijeka.
    Marina Šašićцитуєторік
    I gdje je sad bila? Jer ona nastavlja živjeti, bilo gdje, u paralelnom svemiru, sačinjenom od muškaraca i žena poput onih koje Goran susreće svakoga dana, sačinjenom od kuća koje treba održavati, muževa koje treba podnositi, djece o kojoj se treba brinuti. To je jednak, običan svijet, ali daleko od njega i Tommyja, s novim bojama, novim prijateljima, novim licima, novim imenima. Što je ona tražila u tom svijetu? Što joj je to bilo toliko potrebno, a što ovdje više nije mogla pronaći? U konačnici, svi mi tražimo odgovore u paralelnom svemiru, razmišljao je Goran.
    Marina Šašićцитуєторік
    U vrijeme nakon Drugoga svjetskog rata, nacistički vođa postao je čudovištem u kolektivnoj svijesti, a zemlje koje su iz rata izišle kao pobjednice, godinama su se protivile drukčijem viđenju. Iz tog razloga nitko nije poznavao Führerovu sliku iz djetinjstva. Čudovište nije moglo biti dijete, nije moglo osjećati ništa osim mržnje niti živjeti poput svojih vršnjaka koji će poslije postati njegovim žrtvama.

    »Humanizirati Hitlera mnogima bi značilo na neki ga način ›objasniti‹«, govorio bi Goran studentima. »No društvo smatra da se iznimno zlo ne može objasniti ni shvatiti. Pokušati to učiniti označavalo bi također i pokušaj da ga se, na neki način, opravda.«
    Marina Šašićцитуєторік
    Zato što svaki čovjek ima slabe točke i može biti uhvaćen. Čudovište ne.«

    Zbog toga je Goran na zidu predavaonice oduvijek držao crno-bijelu fotografiju dječaka. Malena, debeljuškasta i nezaštićena ljudskog mladunčeta. Njegovi studenti tu su sliku viđali svakoga dana te bi im s vremenom prirasla srcu. Kada bi se napokon netko — najčešće polovicom semestra — usudio pitati tko je na slici, on bi ih puštao da pogađaju. Odgovori su bili vrlo različiti i vrlo maštoviti. A on se zabavljao njihovim izrazima lica kada bi im otkrio da je taj dječačić Adolf Hitler.
    b5022814594цитуєторік
    ušteđevinu uložio u pokretanje poduzeća za bušenje arteških bunara. Krenuvši od pretpostavke da se nafta gotovo
    b5022814594цитуєторік
    je golema i stroga. Stil je bio karakterističan
    b5022814594цитуєторік
    onda nastavila: »Dobili smo na lutriji. Lijep iznos. Ne toliko da baš postanemo bogati, ali dovoljno da Sabini i njezinoj djeci osiguramo dostojanstvenu
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз