Pokloni mi Pariz

Danju podseća na rešetkastu strelu uperenu u nebo; a noću liči na ogromno koplje sazdano od svetlosti.

Zašto njoj nikad ne prilaze mačo tipovi? Hvatao ju je bes što kao magnet privlači muškarce koji mrze rizik i liče na izgubljenu štenad, željni da ih neko žensko potapše po leđima da bi se osetili važnim.

Ni „Kako si?“, ni „Je li ti lepo tamo?“, ništa što bi izdaleka ličilo na naklonost.

Nije bila nikakva tajna da njena majka mrzi i sam pomen Pariza i sve što je povezano sa Francuskom, a uz to je i kivna na nju zbog tog nesrećnog putovanja.

zašto ljubavne pesme u izvođenju hevi metalaca izazivaju tako mnogo emocija.

Razmislila je kako je jednostavno pokloniti nezaboravan trenutak ljudima u svom okruženju i zažalila što zbog žurbe ili vrtoglavog, bezličnog tempa života kakav obično vodimo, ne primećujemo koliko malo im treba da budu srećni.

I tako i treba da bude; posle svake noći sviće novi dan, uprkos gorkim zalogajima, razočaranjima i nepoželjnim tipovima kao što je Aleho.

Život treba da se nastavi a ona je bila odlučna da se suoči s njim sa optimizmom, uprkos svemu.

Tata je uvek govorio da se najbolje fotografije Ajfelove kule prave sa Trokadera. Danju podseća na rešetkastu strelu uperenu u nebo; a noću liči na ogromno koplje sazdano od svetlosti.

Danju podseća na rešetkastu strelu uperenu u nebo; a noću liči na ogromno koplje sazdano od svetlosti.