Iznenada jednog leta

Brak je kockanje. I do sada nije videla ništa što bi je nagnalo da poželi da stavi novac na sto i zavrti taj veliki stari rulet.

O, bože. – Od leta nakon srednje škole. I zaista, još uvek ne razumem zašto je to važno za... bilo šta.

Doktor Mecel je podigao pogled i prekrstio ruke na krilu. – Dakle, Forde. Hteli ste da kažete šta očekujete od ovih terapijskih seansi.

– Pa... mislim da svi možemo da se složimo da Viktorija i ja nismo baš najbolji u spuštanju svojih odbrambenih zidova. Pre nekoliko nedelja, posle onog napada panike, oboje smo se povukli u sebe umesto da se otvorimo i umalo smo zbog toga izgubili jedno drugo. – Pogledao ju je značajno, upijajući je plavim očima. – I mislim da oboje znamo da je ovo između nas nešto zaista dobro i ne želimo da se to što sam već spomenuo ikada ponovi.

Viktorija je ispreplela prste s njegovim, osetivši da joj se grlo steže od bujice osećanja. – Dobro rečeno.

Nisam spremna da prepustim Sudbini da o tome odlučuje, dok čekam da mi se onaj pravi pojavi na kućnom pragu.

Ali Sudbina je očigledno ipak obavila svoje. Kako je samo prepredena!