Bolno rastojanje

Kliše „ljubav je slepa“ trebalo bi zameniti drugim, preciznijim: „Ljubav je nesvesna.“

Držim te za ruku. Teško je opisati koliko je ovo moćno osećanje bilo kome ko ga nije iskusio. Celo telo mi blista i pucketa kao da si spalio svu tamu u meni svojom žestokom toplinom.

„Ljudi koje volite su na bolnom rastojanju, toliko blizu da mogu da povrede. Stranci nisu.“

Ljudi koje volite su na bolnom rastojanju, toliko blizu da mogu da povrede. Stranci nisu.“

Reći ću ti nešto što sam jednom pročitao u nekoj knjizi i što mi je od tada znatno olakšalo život: kad se uvredimo, povređujemo sebe i drugoga isto kao i kad nanosimo uvredu.

Ništa ti ne stvara takvu mentalnu klaustrofobiju kao kad razgovaraš s nekim veoma glupim.

Kad se jednom pomiriš s tim da te niko neće razumeti, i kad prevladaš snažno osećanje izdvojenosti, zapravo je prilično utešno.

Da li bi više voleo da ne znam?“

Ljudi koje volite su na bolnom rastojanju, toliko blizu da mogu da povrede. Stranci nisu.“

Želim da ti kažem još nešto pre nego što ti okončam život ili dopustim da traješ, nekoliko reči koje sam sročila u glavi pre nego što sam došla ovamo. Odabrala sam ih pažljivo, kao što biram natpise na svojim sunčanim satovima. Šapćem ti ih na uho, kao blagoslov, kao neke magične čini: „Ti si najgori čovek od svih koje sam dosad srela, Roberte. I najgori od svih koje ću ikada sresti.“ Izgovorivši to glasno, podvukla sam nešto u sebi: da je najgore gotovo.

A sad moram da odlučim