Nepobitan dokaz

Kao u jednoj sceni koje se sećao, kad se Keri Grant i Grejs Keli voze kabrioletom, po svoj prilici velikom brzinom, dok iza njih promiče scenografija, ali njima kosa ostaje besprekorno na mestu.

Ali večeras bi stari filmovi trebalo da su mu daleko od pameti, a misli posvećene samo jednom.

Sudbini.

Večeras, tu, bio je početak putovanja. On je bio bolešljiv i nije znao koliko mu je vreme

Nijedan nesrećnik nikada nije dobio rat tako što je poginuo za svoju zemlju. Dobio ga je tako što je zbog njega neki drugi jadni nesrećnik poginuo za svoju zemlju.“

Putovanje od hiljadu kilometara počinje prvim korakom.“

Nekoliko njegovih prethodnika u novom ateizmu pokušalo je da dokaže teoriju o majmunu i pisaćoj mašini, za koju su smatrali da će odigrati ključnu ulogu u ustanovljavanju toga da je svet nastao pukom slučajnošću, umesto bilo kakvim oblikom takozvanog inteligentnog dizajna.

Bila je to prosta, elegantna teorija: ako im se dâ večnost, niz majmuna – ili beskrajan broj majmuna – za tastaturom, kucajući nasumice – pre ili kasnije otkucaće sabrana dela Viljema Šekspira.

Dosada je digao ruke svako ko se ogledao u tom eksperimentu. Kolega jednog od najčuvenijih britanskih ateista, pokojnog profesora Entonija Flua, probao je da ga sprovede i zaključio da je broj subatomskih čestica u svemiru mnogo puta manji od verovatnoće da će majmun otkucati makar šekspirovski sonet, od samo četrnaest stihova. Zaključci Fluovog kolege bili su delom odgovorni za to što se on od ateizma okrenuo veri u Boga kada je reč o inteligentnom dizajnu.

U svojim dvadesetim, u rešenosti da izvrne ruglu predstavu o Tvorcu, Blur je objavio tri knjige – Veliki Bogić, Ko je bio Bogov otac? i Samo radite božju matematiku. Argument – i teorema koju je zastupao – bio je prastar. Izvor mu se mogao naći u Aristotelu, pa preko Bleza Paskala i Džonatana Svifta do Emili Borel i Artura Edingtona, od kojih su svi pokušali da poreklo života objasne pomoću matematike i slučajnosti.

No po Blurovom mišljenju, zbog načina na koji je Entoni Flu – i ostali pre njega – pokušao da ga izvrši ili da ekstrapolira iz njega, dotični ogled je imao kobnu manu.

Promakao im je jedan ključni element.

Dok je sedeo u svojoj kancelariji, sa računarskim algoritmom koji je deset godina usavršavao i koji je tri sedmice – za sada – vežbao majmuna za tastaturom, polako se pomaljao obrazac.

Početak. Ali napredak. Da, nesumnjiv napredak! Od šest majmuna u šest kaveza u staklenoj bašti nekada velelepne kuće u kojoj je Blur živeo sa svojom suprugom, Boris se isticao kao zvezda.

Marš od hiljadu kilometara. Kao što reče Lao Ce: „Putovanje od hiljadu kilometara počinje prvim korakom.“

Njegova prva velika prilika, kada je pre više godina bio novinar u povoju u brajtonskom listu Argus, bio je upravo takav poziv iz vedra neba.

Ništa nije važno, zar ne? Ništa osim onog jednog najvažnijeg. Da ne umremo sa svim svojim snovima još u nama. Neka te niko i ništa nikada ne spreči da radiš ono u šta veruješ. Samo to je važno.

Sledeći je bio citat Anais Nin: „Kada slepo usvojimo neku veru, politički sistem, književnu dogmu, postajemo automati. Prestajemo da rastemo.“

„Bojim se da je trenutno na sastanku s klijentom – mogu li da ga zamolim da vam se javi?

desno u mirnu ulicu s drvoredom i prolazio pored otmenih, izdvojenih kuća, a zatim naišao na parkić

: „Svako koga sretneš vodi sopstvenu bitku o kojoj ništa ne znaš. Budi blag prema svima.“