Iza krivine

Ponekad je dovoljna jedna reč da odlučiš da popraviš život, makar da okrečiš plafon sa kojeg te već dugo vremena pritiska senka tuge zbog koje zaspiš nesrećan.

Čekaću, jer u romanima žene koje vole čekaju

„Pusti ti ljubav! Da voli može svako! Svakoj može da se desi ljubav, ali pošten mladić neće svaku da ženi. Nemoj da ti se desi da ostaneš neudata takva zaboravna. Ni kokoške ne umeš na vreme da nahraniš.“ — ponavlja svaki put kada dođem iz čitaonice.

Život žene vidiš na rukama.“ — često kaže i pokazuje svoje natečene prste.

„Verujem da ti je u životu loše onoliko koliko si ti loše procenio ljude koji čine tvoj život.

Osećanja su jasnija kada se stave na papir umesto da prolaze kroz glavu u pauzi između dva neodložna posla ili dve epizode serije… I evo stavljam ih zagledana u mrak provincijske ulice koja se nazire kroz prozor, koji mislim da nisu oprali još od otvaranja ovog motela 1960 i neke.

„Nisam te stvorio da bi te drugi ubili.»

Nisu zadovoljni, jer su već čuli da je on neko ko mnogo pije. Zabranili su mi da se viđam sa njim. Nikoli sam rekla da mi moji brane da se viđamo, a on mi preti da će zapaliti kuću ako raskinemo.

Nisu zadovoljni, jer su već čuli da je on neko ko mnogo pije. Zabranili su mi da se viđam sa njim. Nikoli sam rekla da mi moji

a sve je moglo biti drugačije da se nisam ljubila sa pijanim muškarcem iza krivine