In a Sentimental Mood

Ja Sam Ona Koja Nisam

Platon je bio u pravu,

sve je ovo samo odraz odraza,

i ova smrt, i ova ljubav, i ova patnja,

sve se više primičemo Ideji.

očevi pouzdano znaju nestati

majke ostaju za mržnju

Kad smo potrošili smijeh

na licu ostaju grimase

Mi se svi smijemo, cerimo, Koliba je jeftin

i njegov bog je pravi američki prozivod

sve ljubi

i nikog ne kažnjava

Nitko, ali nitko nikoga ne razumije.

Ne brini za mene, samo umri od brige

Voljet ću je, lijepo me boli iznutra

iako će se svi zgražati nad njom

tražeći vedrinu zaborava, stabla postaju ringišpili

Kao i u prvoj zbirci prepoznatljiv je

postratni kronotip kroz koji se prelama

kolektivna i obiteljska memorija i trauma

u prepletu s dubokom intimom.