Cveće za Aldžernona

Rekla je; Ti, moraš. Da-ih?sve!izmešaš: Pokazala? mi“ je kako, da ih! iz!mešam i sada!ja umem. da (mešam svakojake? znake interpunkcije – kad, pišem! Ima“ mnogo, pravila; da se nauči? ali. ih ja sve pamtim:

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Koliko je čudno da ljudi iskrenih osećanja i osećajnosti, koji ne bi iskorišćavali čoveka rođenog bez ruku, nogu ili očiju – da takvi ljudi bez imalo oklevanja zlostavljaju čoveka rođenog sa niskom inteligencijom.

previše često potraga za znanjem poništava potragu za ljubavlju.

inteligencija i obrazovanje koji nisu ublaženi ljudskom toplinom ne vrede baš ništa.“

setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

Šta je ispravno? Ironično je da mi sva ova inteligencija ne pomaže da rešim taj problem.

ali ima nečega u rečima naučiti i pokazati, nečega što treba upamtiti o strogim kaznama, međutim on se ne seća šta je to – pamti samo tanku belu dignutu ruku, kako ga udara da bi naučio nešto što ne može da razume

Sve mi je teže da zapisujem sve svoje misli i osećanja zato što znam da ih ljudi čitaju. Možda će biti bolje ako neke od ovih izveštaja jedno vreme krijem. Pitaću dr Strausa. Zašto je to iznenada počelo da mi smeta?

Stigao sam na novi nivo i bes i sumnja su bili moja prva reakcija na svet oko mene.