bookmate game
sr
Книжки
Vuk Drašković

Ožiljci života

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“
Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo.
Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine.
„Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline.
„U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“.
„Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume!
— Ljiljana Šop
381 паперова сторінка
Дата публікації оригіналу
2022
Видавництво
Laguna
Уже прочитали? Що скажете?
👍👎

Враження

  • Јулијанаділиться враженнямторік
    👍Раджу
    🔮Мудра
    💡Пізнавальна
    🚀Неможливо відірватися

    Тужна, потресна прича човека који је био део наше савремене историје и који је ту историји у неким њеним деловима стварао. Друга страна званичне верзије минулих догађаја којима смо били сведоци, догађаја у којима је мањина мислила својим главом, а већина је имала колективну свест. Пишући своје мемоаре, делимичне мемоаре јер се не дотиче свега и свих, Вук хоће да каже да као народ по ко зна који пут нисмо послушали историју као учитељицу живота и плаши се да то ни у скорије време нећемо учинити.
    Пишући "Ожиљке живота" Вук Драшковић се не посипа пепелом. Говори о догађајима и људима онако како их је он доживео и схватио.
    "Ожиљци живота" неће бити читани и цитирани као "Нож", али су својим објављивањем постали део историјске грађе која ће у будућности употпунити слику једног преломног времена за Србију и српски народ. Историја као и батина има два краја.

  • Jasminaділиться враженням2 роки тому
    👍Раджу

    Dobra

  • Filip Rakicділиться враженням2 роки тому
    👍Раджу
    💡Пізнавальна

    • Пар интересантних и непознатих података, али већи део књиге је генерално познат јавности. Утисак је да прећутано или заобиђено оно што би књигу учинило атрактивном или релевантом за истраживање будућим генерацијама!
    • Пропуштена прилика да се у првом лицу напише аутобиографија са свим догађањима, размишљањима и разговорима иза кулиса! Делује као да аутор пише у трећем лицу, са жељом да буде максимално објективан, али је резултат препричавање живота Вука Драшковића.
    • Очекивања су била већа од онога што су Ожиљци пружили - оцена 3/5!

Цитати

  • b6166880641цитує10 місяців тому
    Agencija Srna. Zar ne znate da je rat počeo zbog ubistva srpskog svata na Baščaršiji?“

    „Da li je to ubistvo razlog ili bedni izgovor?“, odgovaram. „Ako je ovo prvo, onda moramo prihvatiti i ustašku laž da su Srbi skrivili Jasenovac jer su ubili Radića u Skupštini!“
  • b7921857253цитує7 місяців тому
    „Cene se penju liftom, a plate i penzije stepeništem.“
  • Draganцитує7 місяців тому
    Beskrajno je, kažu, slobodan čovek koji je usamljenik jer sve što kaže ili uradi pogađa samo njega. Svaki čovek koji ima porodicu ili je u životu upućen na druge ljude, kao i oni na njega, manje je slobodan, a više odgovoran. Često je i zatočenik okolnosti.

На полицях

fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз