Fridman Šulc fon Tun

Kako razgovaramo 2: Stilovi, vrednosti i razvoj ličnosti

    Stefan Conceptцитує5 місяців тому
    I pojam „fasada“ sada shvatamo na nov način, to jest ovaj pojam se u celini pokazao kao neprikladan. On, naime, stvara predstavu da se ka spolja drži neki gladak štit kako bi se prikrilo ono što iza njega leži, a što je istinsko i pravo. Ukratko, da se ne bi pokazao sam čovek, onakav kakav „stvarno“ jeste. Tačno je, doduše, da svaki način na koji se prikazujemo „spolja“ ima i svoju odgovarajuću „unutrašnju stranu“, koja ne pada odmah u oči i koju čak i sama osoba o kojoj je reč oseća manje ili više. Ali ta spoljna strana ponašanja predstavlja veoma individualno biografsko dostignuće ličnog razvoja i nju bi, umesto s fasadom, bolje bilo uporediti s veštački uobličenom maskom, koja ipak daje da se naslute crte onoga što leži iza nje. Ona pripada pojedincu, baš kao i osećanja, želje i strahovi koji su iza nje nagomilani ili prigušeni.
    b0433535054цитує5 днів тому
    Stoga sledi nekoliko heurističkih
    5
    vežbi.
    Milicaцитує3 місяці тому
    Pod uticajem alkohola i lekova još neko vreme joj može polaziti za rukom da sačuva fasadu „stare svežine“ – dok se iza nje već nezaustavljivo širi sumnja. Bolest i slom tada mogu biti prikladni kao spasonosna mera koja će iznuditi preokret
    Milicaцитує3 місяці тому
    Pod uticajem struje samopotvrđivanja prelako možemo da postanemo „gubitnik“ – naime ako nas strah od prosečnosti i nesavršenosti sprečava da nešto uopšte postignemo.
    Milicaцитує3 місяці тому
    Kalendar prepun obaveza i termina može da postane svakodnevni vidljivi simbol sopstvene važnosti i obrazloženje za neumorni akcionizam: uvek u trci za rezultatima, neophodan ovde, hitno potreban tamo.
    Milicaцитує3 місяці тому
    Agresija se pritom uglavnom pretvara u depresiju, pri čemu „kiselo“ zračenje uspeva da zagorča svaku radost nadaleko i naširoko i već i time odaje svoj prvobitni agresivni karakter.
    Stefan Conceptцитує4 місяці тому
    Distancirani, doduše, spolja stvara utisak kao da ga malo toga dira, da nema osećanja – kao da je čovek s velikom glavom i srcem od kamena. Ali pošto smo u međuvremenu uvežbali da spoljnu stranu ponašanja uvek shvatimo kao kompenzaciju, to jest kao meru za savladavanje unutrašnjih problema, možemo da naslutimo da distancirani „u dubini duše“ u sebi nosi bogat, ali previše ranjiv svet osećanja, koji zbog toga treba zaštititi.
    Stefan Conceptцитує4 місяці тому
    U svetu strogih sudija i ambicioznih rivala čovek ne sme da ima slabih mesta, da pravi greške, ili uopšte da deluje loše – jer bi sud bio strašan: „gubitnik!“

    Osnovna poruka koja od nas struji kada se nalazimo u ovom polju napetosti, između ambicija i sumnje u sebe, u svojoj kvadratnoj strukturi glasi:

    Sl. 31: Osnovna poruka samopotvrđujućeg stila
    Stefan Conceptцитує4 місяці тому
    setimo reči Karla Jaspersa da potraga za istinom može da uspe samo u međuljudskom dijalogu i da je uspešan dijalog suštinski borba s ljubavlju
    b6860197781цитує5 місяців тому
    „mamac treba da bude ukusan ribi, a ne pecarošu!“,
    b7206319215цитує6 місяців тому
    odabrali jednu osnovnu međuljudsku situaciju u kojoj su smernice za kontakt postavljene u našu korist. Kako to u našu „korist“? Ne moramo li prilično da skapavamo na poslu, često i do kasnih noćnih sati, kako bismo podržali bespomoćne, bolesne i potrebite, preuzeli na sebe nešto od njihovog jada? Sasvim sigurno – ali ipak, prema Šmitbaueru, unutrašnja duševna „prednost“ ovog suverenog i altruističkog ponašanja leži u tome što pomagač na taj način može daleko od sebe da drži nešto čega se mnogo plaši: sopstvenu potrebu da se na nekoga osloni, svoje slabe strane. Duševni aksiom ovog stila izgleda glasi:

    Za mene je katastrofa biti slab (bespomoćan, tužan, očajan) i osećati potrebu za tuđom pomoći
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Tako je prilikom izbora i utvrđivanja bio presudan broj osam jer je njime obuhvaćeno ono čime se kao trener i komunikacioni terapeut stalno srećem i što je prikladno kao polazište za dalji lični razvoj.

    Da kažemo još reč o nazivima koje koristim za pojedine stilove. Pošto se radi o svakodnevnim, normalnim ljudskim načinima ponašanja i delovima ličnosti, a ne o patološkim marginalnim pojavama, nazive sam pozajmio iz svakodnevnog govora, i to čak i ako je stil o kome je reč u analitičkoj literaturi poznat pod drugim imenom.
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Obavešteni čitalac stoga će stalno nailaziti na nešto što ga podseća na već poznate teorije ličnosti. Pritom se ovde, pored Adlerove karakterologije (Ansbaher i Ansbaher 1972), radi o psihoanalitičkim teorijama ličnosti kakve su formulisali Riman (1969, vidi i Toman i Šulc fon Tun, 1988) i Rajh (1970, vidi i Loven, 1983. i Kurc, 1985). Sistemski delovi inspirisani su Vilijevim konceptom koluzije (1975).
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Ovo dodirivanje je dosta blago jer i ja, slično kao i V. Satir
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Sledećih osam stilova komunikacije može se u svom aktuelnom aspektu (akutne duševne struje) uporediti s nekim od „ego-stanja“ transakcione analize (npr. Bern, 1967).
    b2155839922цитує6 місяців тому
    je u svakome, svaka struja je prisutna i može da se pokrene u svakome čoveku. Uprkos tome tačno je i da kod određenih ljudi ova ili ona struja ima naročito široko ili duboko rečno korito i da na taj način daje određeno obeležje ličnosti. Svako ima svoj omiljeni model uspostavljanja kontakata, koji ide paralelno s određenim modelima izbegavanja, a oni svoju pozadinu imaju u životnoj istoriji.
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Ovi stilovi (i s njima povezane „struje“) međusobno se ne isključuju. Naprotiv: sve je u svakome;
    b2155839922цитує6 місяців тому
    Kod sledećih osam stilova komunikacije i interakcije radi se o određenim načinima na koje stupamo u kontakt s drugim ljudima, razgovaramo s njima i uobličavamo veze i odnose. Sa svakim stilom povezan je i određeni unutrašnji stav (transakciona analiza govori o „ego-stanjima“): određena mešavina potreba, osećanja, raspoloženja i namera, koja nas istovremeno „prožima“ i kroz sve pore i pukotine prodire napolje, gde stiže do naših partnera u kontaktima i utiče na njih i rečima i neverbalnim zračenjem.
    b2155839922цитує6 місяців тому
    čini mi se da je važno da predstavnici različitih stilskih svetova, ako imaju nekog međusobnog posla (i tada jedni druge totalno urnišu) znaju za ove razlike i da zahvaljujući tom znanju smanje deo uzajamne otuđenosti.
    b2155839922цитує6 місяців тому
    da je autentični susret čoveka s čovekom domen socijalne grupe, a da bi trgovačko-tehnička (distancirana, kontrolišuća, dokazujuća i agresivno-omalovažavajuća) strana tu imala najviše da nauči: naučena da na sadržajnom nivou iznosi argumente i da operiše orijentišući se na rešenja, ona se u ravni odnosa često koleba između preterane distance, stava da je uvek u pravu, bespomoćnosti i agresije.
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз