Bez obzira koliko sam zadovoljan svojim kasnijim životom, nikad nisam dosegao onaj nivo uzbuđenja i nalete ushićenja iz vremena kad nisam imao para.
Aleksandra Tomicцитує3 роки тому
Ćimino me je jednom upozorio: „Nemoj da dozvoliš da ti igra ostane u svlačionici.“
Aleksandra Tomicцитує3 роки тому
A osećanje krivice vodilo me je veći deo života. Potreba da zadovoljim druge izbijala je iz mene. Činilo mi se da sam to prerastao, ili sam se barem tome nadao.
Aleksandra Tomicцитує3 роки тому
Zapravo je uvrnuto, kad se nađete tako blizu smrti, s kolikom lakoćom ste spremni da je prihvatite.
Aleksandra Tomicцитує3 роки тому
nevolja dolazi tiho, čudno, gotovo glupavo, kad je najmanje očekuješ, kad postaneš nemaran, i nikad nije preterano dramatična.
Ana Kljajicцитує2 місяці тому
Svakog dana bilo je novih i obeshrabrujućih vesti sa kojima sam morao da se nosim.
Ana Kljajicцитує2 місяці тому
Stvarno sam pokušao da sebi podignem moral, ali prosto nisam mogao.
Ana Kljajicцитує2 місяці тому
Bila je u pravu, a ja sam bio previše emocionalno investiran da bih razmišljao jasno i efikasno, i sapleo sam se na svoj uobičajeni, urođeni, prkosni način.
Ana Kljajicцитує2 місяці тому
Na moj trideset deveti rođendan, moja žestoka kritičarka Polin Kejl iz Njujorkera rekla je i za Ćimina i za mene „i dalje žive u pećini… jedan drsko vulgaran – obojica ksenofobični – izvlače ono najgore jedan iz drugoga… i tako nijedan od njih ne zna kad su postali javna sramota.“
Ana Kljajicцитує2 місяці тому
No, takav je bio Ričard, uvek je u mašti gradio ono u šta je verovao.