bookmate game
sr
Книжки
Viržini Grimaldi

Krajnje je vreme da upalimo zvezde

Topla, duhovita i izuzetno dirljiva priča o snazi porodice i šansama koje nam se pružaju na stazama kojima se ređe ide.

Kada Ana, tridesetsedmogodišnja samohrana majka i konobarica iz Tuluza, izgubi posao i shvati da su njene dve kćerke Kloe i Lili nesrećne i usamljene, odlučuje da sve tri zajedno krenu na putovanje do Skandinavije u kamp prikolici. Ova mala, disfunkcionalna porodica, iako puna ljubavi, krije bolnu tajnu. Na putu ka severu, upoznaće brojne živopisne saputnike, od kojih svaki ima neku svoju priču, a ona Žilijenova, usamljenog oca autističnog Noe, izmeniće put njihove sudbine. Anu i njene kćerke čeka putovanje kakvo nisu ni zamišljale — suze i smeh podeljeni na putu promeniće ih i povezati kao nikada pre.

„Zabavna, nežna priča puna dubokih osećanja.” — Femme actuelle

„Pozivnica da se upoznamo i da volimo sebe. Velika lekcija o životu.” — Aujourd’hui en France

„Darežljiva i vrcava knjiga koja nudi utehu za životne nedaće.” — Maxi
233 паперові сторінки
Правовласник
Čarobna knjiga
Видавництво
Čarobna knjiga
Перекладач
Bojana Janjušević
Уже прочитали? Що скажете?
👍👎

Враження

  • Željko Čvorovićділиться враженням2 роки тому

    Odavno nisam pročitala ovako dirljivu knjigu.Dotaka je nešto u meni, kao majci,kao ćerki, kao unuci i sestri.Porodica je često komplikovana ali imati pravu porodicu je kao živeti san.Ova autorka o tome piše tako toplo,uverljivo i bez pretvaranja.

  • Danka Tadićділиться враженням4 місяці тому
    👍Раджу
    💡Пізнавальна
    🎯Корисна
    🚀Неможливо відірватися

    Koliko lepa i topla porodična priča o odnosima s kojima se svi ponekad teže i lakše nosimo ❤️

  • bubamala87ділиться враженнямминулого місяця

    Duboka i čarobna

Цитати

  • Danka Tadićцитує4 місяці тому
    Lako se stavim u tuđe cipele.

    Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

    I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.
  • Teodoraцитує20 годин тому
    Imam utisak da smo svi u nekom autobusu koji neumoljivo juri ka zajedničkom cilju. Srećemo se, gubimo se iz vida, ponekad zajedno putujemo. Neki siđu pre konačnog odredišta. Ne možemo zakočiti, ne možemo se zaustaviti na nekoliko trenutaka, možemo samo da učinimo sve što je u našoj moći da ta vožnja bude što prijatnija.
  • Teodoraцитує20 годин тому
    Ispreplitali smo svoje boli da bismo od njih napravili jednu ogromnu, razornu, neprebolnu. Verovatno smo se nadali da ćemo utroje lakše podneti tugu. Ali bilo je upravo suprotno. Tuga onoga koga volimo udvostručuje našu.

На полицях

fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз