Noć demona

„Mi smo ono što odaberemo da budemo, mala“, reče. „Ako pustiš druge da određuju koliko vrediš, već si izgubila, jer niko ne želi ljude vrednije od sebe.

Ako pustiš druge da određuju koliko vrediš, već si izgubila, jer niko ne želi ljude vrednije od sebe.

Životinje beže kad mogu, a bore se kad moraju; ljudi nisu ništa drugačiji

„Arlene, ne možeš pomoći svima“, reče Rejgen, „ali treba iz sve snage da se trudiš da pomogneš kome možeš.“

„Zato što bih radije proveo nekoliko godina u saznanju da sam slobodan nego decenijama živeo u zatvoru.“

„Mi smo ono što odaberemo da budemo, mala“, reče. „Ako pustiš druge da određuju koliko vrediš, već si izgubila, jer niko ne želi ljude vrednije od sebe.

Arlene, ne možeš pomoći svima“, reče Rejgen, „ali treba iz sve snage da se trudiš da pomogneš kome možeš

Ako pustiš druge da određuju koliko vrediš, već si izgubila, jer niko ne želi ljude vrednije od sebe.

Rejgen se pomno zagleda u Siliju, možda u pokušaju da ustanovi šali li se ona, ali njeno lice, bezizražajno poput kamena, ništa nije odavalo.

Kobija je odalamio prvog, snažnim udarcem od kog je ovaj ostao da plače u prašini dok mu je krv curila iz uva.