Snovi po meri

Mersedes Seros ili u reinkarnaciju Rakel Meljer

ja sam kroz njegov život prošla na prstima

Nije moguće suprotstaviti se sudbini

Moraš s njim da živiš, i sa svim mislima koje držiš u sebi i koje ti ne daju da dišeš; s prevelikom željom da od svega pobegneš koja te sprečava da me vidiš i da razgovaraš sa mnom

snovi su joj se pretočili u prigušen gnev koji joj je ispunio čitavu dušu

Andreu, moram da odem; ne želim opet da propustim priliku.“

„Da odete?“

„Da. I to moram odmah da uradim, znate? Moram da pokušam… da počnem iz početka. Ima neko… neko ko možda… ako još imam vremena…“

Andreu je bez reči gledao Laju. Iako nije bio čovek koji pokazuje osećanja, oči i usne su mu se smešile; i to ga je odalo.

„Onda treba da požurite. Ako želite, Lajo, mogu vas odvesti kolima tamo gde treba da budete. Hajdete, ne odugovlačite više.“

Auto se zaustavio na Novom trgu.

Laja je spustila šaku na Andreuovu. Imala je samo još jednu reč da mu kaže.

„Hvala.“

„Srećno, Lajo.“

Samo što nije izašla iz kola kad se zaustavila.

„Jao, vaša maramica.“

Zgužvala ju je u loptu, onako natopljenu suzama i zgužvanu. Molins ju je pogledao nepoverljivo.

„Zadržite je, Lajo.“

Pela se ka kancelariji, ali pre nego što je stigla, zastala je pred radionicom broj tri. Očima je preletela preko kutaka koji su joj još bili živo u sećanju. Činilo joj se da joj hor poznatih glasova želi dobrodošlicu. Prešla je polako dlanom preko stakla radionice gde je mnogo godina radila Karmen. Učinilo joj se da je vidi među senkama; sa crnim jastučićem sa čiodama prikačenim na grudima, usredsređena na posao.

Hiljadu devetsto četrdeset četvrta. Franko je učvršćivao diktaturu uz neprocenjivu podršku vojske i crkve. Stvaranjem nacionalnog sindikalizma postavio je nove zapreke radničkoj opoziciji režima. Hiljade gerilaca ušlo je u Valje de Aran u nameri da zbaci diktaturu, kojoj su, uzgred budi rečeno, Engleska i Sjedinjene Države nametnule embargo goriva zbog prodaje volframa Trećem rajhu usred rata.

Rekli su mi da si poginuo. Da si pao u Teruelu. Kao…“

„Bilo je… mnogo smrti. Mnogi nestali su smatrani za mrtve.“

„Valenti? Znaš li je li on… zaista…“

Herman je klimnuo spuštenom glavom. Reči su bile suvišne. Reči koje je bilo bolje ne izgovarati. Laja se zavalila na naslon stolice. Načas se usudila da pomisli… da se ponada… Pokušavala je da sputa nalet uzrujanosti koja je pretila da naraste u njoj. Nije mogla dozvoliti da Valenti umre još jednom. Ne. To nikako.

Teresi su se grčevito tresla ramena od jecaja. Roser ju je snažno zagrlila kao da želi da je spreči da se rasprsne. Mislila je da Teresa plače iz zahvalnosti. Nije znala da ona plače za porodicom koju nikad više neće imati.