21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

osećati kod kuće ni u svetu.

judska bića živela su milionima godina bez crkava i bez nacionalnih država – verovatno bi mogla sasvim srećno da žive bez njih i u XXI veku. Ne mogu međutim srećno da žive ako su izgubila vezu sa svojim telom. Ako niste kod kuće u vlastitom telu, nikad se nećete

sećati kod kuće ni u svetu.

Fejsbuk i drugi internetski giganti skloni su da na ljudska bića gledaju kao na audiovizuelne životinje – dva oka i dva uha povezana s deset prstiju, ekranom i kreditnom karticom.

Zato je bolje da pozovemo svoje advokate, političare, filozofe, pa čak i pesnike da pažnju posvete ovoj nedoumici: kako se reguliše vlasništvo nad podacima? Moglo bi to biti najvažnije političko pitanje našeg doba. Ako ne uspemo uskoro da odgovorimo na njega, mogao bi da nam se uruši ceo sociopolitički sistem. Ljudi već predosećaju nadolazeću kataklizmu. Možda zbog toga građani širom sveta gube veru u liberalnu priču, koja je još koliko puku deceniju unazad delovala tako neodoljivo.

Kada umesto nas algoritmi budu birali i kupovali, tradicionalna reklamna industrija će propasti. Razmotrimo Gugl. Gugl želi da dostigne tačku u kojoj možemo da ga pitamo apsolutno bilo šta i da dobijemo najbolji odgovor na svetu. Šta će se desiti kada budemo mogli da pitamo Gugl: „Zdravo, Gugle, na osnovu svega što znaš o automobilima, i svega što znaš o meni (u šta se ubrajaju moje potrebe, navike, gledišta o globalnom zagrevanju i stavovi o bliskoistočnoj politici), koji je automobil najbolji za mene?“ Ako Gugl bude mogao da nam da dobar odgovor na to pitanje, i ako nas iskustvo nauči da se pouzdamo u Guglovu mudrost umesto u sopstvena osećanja lako podložna manipulaciji, čemu će onda uopšte služiti reklamiranje automobila?