Početak bez kraja

Početak kraja... Ne želim više nikada da predam svoju ljubav i život u ruke nekom sa kim ću strepiti i čekati.
Prestajem da se sećam i da odgovaram na pisma

U nekom romanu sam pročitala: Mladost je lepa jer ne postoji sećanje. Starost može biti lepa ako ne okrećeš glavu ka prošlosti.

Priča o početku je kratka jer ne postoje toliko snažne reči koje mogu da opišu sreću početka.

Priča o kraju je beskrajna. Ne zna se ni kada su to dvoje prestali da se ljube, jer ima milion reči koje su jedno drugom rekli, teških i bolnih, pre nego što je zaista došao kraj. Priče o kraju traju dugo i toliko je snažnih i melodičnih reči kojima satima možeš da opisuješ tugu, bol, strah i …molitve koje izgovaraš pijana i trezna, u snu i na javi… Molitve za bar još jedan, novi početak.

Priče o kraju pričaju se za malim stolom, u uglu kafane i prestaju tek kada kelner donese račun i upali svetla. Ne, ne prestaju ni tad. Prestaju tek kada promrzla uđeš u kuću i po plafonu ili sa glavom ispod jorgana potražiš još jednu snažnu reč koja bi opisala bol zbog tog kraja.

Priča o početku je kratka jer ne postoje toliko snažne reči koje mogu da opišu sreću početka.

Priča o kraju je beskrajna.

„Početak je kada plačeš ako samo zamisliš kraj.”

Priča o početku je kratka jer ne postoje toliko snažne reči koje mogu da opišu sreću početka

„Tada nisam znala da vreme ne prolazi, da prolazimo samo mi kroz vreme ritmom koraka koji sami određujemo”,

Početak… loš ako ga tražiš u prošlosti.

Na levom ramenu

Osećam njegov pogled koji kruži po mojoj beloj majici i znam da će me poljubiti do kraja noći ili do kraja leta.

Neće biti srećan mnogo
ko na sreću gleda strogo,
ko je meri sa svih strana
i nalazi sreći mana.
Ovu hoće, onu neće – tu ne može biti sreće.
Ne, tu nema sreće.