Lovac na duše

"Ponekad poželimo da je realnost drugačija. A kad ne možemo da promenimo stvari, onda pokušamo da ih objasnimo na svoj način.

Ispred velikih životnih pitanja, čovek nauke se muči, a čovek vere se zaustavlja

Sva živa bića u prirodi ubijaju. Samo čovek, međutim, osim iz potrebe, to čini i iz čistog sadizma, zadovoljstva da nanese bol.

Najpre se dvoje mrze, potom se

neizbežno

zaljubljuju.

je bilo to će biti. Već se dogodilo i dogodiće se ponovo.

Što je bilo to će biti. Već se dogodilo i dogodiće se ponovo.

Uvek smo usred bitke, rekao je u sebi Markus. Iz toga je zaključio da izbor gde se svrstati nikada nije jasan. I da je, na kraju, jedini arbitar upravo čovek, koji je odlučivao svaki put da li da prati sopstvenu iskru, bila ona pozitivna ili negativna, ili da je ignoriše.

Veliki san je završen kad smo trampili naš integritet za malo saglasnosti, otišavši da spavamo s nadom, a probudivši se s kurvom kojoj se čak ni imena ne sećamo.

Kako to da me nisi pitao zašto mi je trebalo toliko da se vratim posle susreta sa Cinijem?"

"Rekao sam ti, ne volim laži."

"Plašio si se da neću reći istinu?"

"Pitanja služe kao izgovor za lažljivce. Ako si htela nešto da mi kažeš, rekla bi mi to i sama. Ne volim da silim stvari, više volim da imaš poverenja u mene."

Ko te je naučio da kuvaš?"

Salber proguta zalogaj i otpi gutljaj vina. "Naučiš mnoge stvari kad si sam."

"Nikada nisi pao u iskušenje da se oženiš? Prvi put preko telefona rekao si mi da si bio blizu toga nekoliko puta..."

Odmahnu glavom. "Brak nije za mene. To je pitanje perspektive."

"Kako to misliš?"

"Svi imamo neku viziju života projektovanu u budućnost. Znaš li kako funkcioniše, ne? Baš kao na slici: postoje elementi postavljeni u prvi plan, a neki u pozadini. Ovi drugi su neophodni bar koliko i prvi, u suprotnom perspektiva ne bi bila realizovana i imali bismo samo ravnu iguru, dakle slabo realističnu. Pa ipak, žene mog života nalaze se iza kulisa. Neizostavne su, ali ne toliko da zaslužuju prvi red."