SJAJ ZVEZDA

Pol Martin je ozbiljno shvatio svoje bračne zavete. Na primer, nikada nije ni pomišljao na to da osramoti svoju ženu tako što bi je odveo u isti restoran u koji je vodio i ljubavnicu. Njegov brak je bio jedan deo njegovog života, a njegove veze drugi. Svi Polovi prijatelji imali su ljubavnice. Bio je to deo opšte prihvaćenog načina života. Martinu je jedino smetalo kada bi video starca koji izlazi s mladim devojkama. To nije bilo dostojanstveno, a Polu Martinu je dostojanstvo bilo veoma važno. Čvrsto je odlučio da će, kada napuni šezdeset godina, prestati s ljubavnicama. I na šezdeseti rođendan, pre dve godine, prestao je. Nina, njegova supruga, bila mu je dobar saputnik. To je bilo dovoljno. Dostojanstveno.

Čarls Kon je podigao čašu. „Divnoj devojčici koja je postala divna žena!“

Zdravice su se nastavljale i na kraju, došao je red na Filipa. Toliko toga je želeo da kaže, ali sve je sveo na samo tri reči: „Ženi koju volim.“

Svi su bili tamo. Nedostaje samo jedna osoba, pomislila je Lara. Filip. Poslao joj je veliki buket cveća s porukom: „Ti si muzika mog života. Obožavam te i nedostaješ mi.

„Filipe, jesi li imao osećaj da su naši gosti bili s dve različite planete?“

Prislonio je usne uz njen obraz. „Nije važno. Mi imamo svoju vlastitu planetu. Idemo da je zavrtimo...“

Filip je ušao u sobu. ,,Ko je tajanstvena osoba?“, pitao je.

Lara se okrenula. „Jedan... jedan moj stari prijatelj.“ Filip joj je prišao i zagrlio je.

„Neko na koga bi trebalo da budem ljubomoran?“

Lara je rekla nežno: „Ne moraš da budeš ljubomoran ni na koga na svetu.

Ti si jedini kojeg sam ikada volela.“ I to je istina.

Filip ju je čvršće obujmio. „Ti si jedina žena koju sam ja ikada voleo.“

Večerali su u opuštenoj atmosferi u malom bistrou i zastali u vinskom podrumu u Grincingu. Kasnije je Filip rekao: „Da li bi želela da se provozaš Dunavom?“

„Vrlo rado.“

Bila je predivna noć, sa sjajnim punim mesecom i blagim letnjim povetarcem. Zvezde su blistale. Blistaju zbog nas, pomislila je Lara, jer smo tako srećni. Lara i Filip su se ukrcali na jedan od brodića, a iz zvučnika su se čuli nežni taktovi kompozicije Na lepom plavom Dunavu. U daljini su

ugledali zvezdu padalicu.

„Brzo, poželi nešto“, rekao je Filip.

Lara je zatvorila oči i na trenutak zaćutala.

„Da li si zamislila želju?”

„Da.“

„Šta si poželela?“

Lara ga je pogledala i rekla ozbiljno: „Ne mogu da ti kažem, jer se onda neće ostvariti.“ Učiniću sve da se ostvari, pomislila je.

Odveo je Laru do Demela na nenadmašne kolače i kafu.

Lara je bila zadivljena bečkom mešavinom stilova. Predivne barokne zgrade stare vekovima stajale su kraj novih, modernih građevina.

Od titranja zavesa senke su zaplesale, mekim, lelujavim pokretima. Senke su se polagano spojile, rastavile i ponovo spojile dok se nisu isprepletale, postale jedno, a ritam plesa je postajao brži i brži, prerastajući u divlje lupanje, da bi iznenada prestao, a ostalo je samo nežno njihanje zavesa.

Čamac ih je odvezao natrag do Trga Svetog Marka. Lutali su sporednim ulicama dok nisu došli do bara Kantina do Mori.

„Ovo je jedan od najboljih bakaro barova u Veneciji“, rekao je Filip.

Lara je rekla: „Verujem ti na reč. Šta je to bakaro?“

„To je vinski bar gde se služe čiketi zalogajčići od mesnih specijaliteta.“

Kad se Filip vratio u hotel, popili su kafu u hotelskom vrtu prepunom zelenila.

Lara je pogledala Filipa i pomislila: Ovo bi bilo savršeno mesto za medeni mesec.

„Imam poklon za tebe“, rekla je Lara. Predala mu je kutijicu u kojoj je bio sat.

Otvorio ju je i zagledao se. „O, bože! Ovo je sigurno koštalo celo

bogatstvo. Nije trebalo, Laro.“

„Zar ti se ne sviđa?“

„Naravno da mi se sviđa. Prekrasan je, ali...“

„Pst! Nosi ga i misli na mene.“