Mali ljudi / Džoini dečaci

Plamfild je prva škola koja je omogućila dečacima da se druže i uče sa devojčicama.

Luiza Mej Olkot je verovala da reforma vođenja domaćinstva, ravnomerna podela domaćih poslova za žene i muškarce, može doprineti reformi na nacionalnom nivou.

Jer ljubav je cvet koji raste na svakom tlu, čini svoja opojna čuda nezastrašen jesenjim mrazom ili zimskim snegom, cveta prelep i mirisan čitave godine i nosi blagoslov onima što daju i onima što primaju.

„Meni se zaista dopadaju muškarci koji otvoreno istupe i priznaju da nisu bogovi.

Mala Nen je brzo osetila tu novu atmosferu i počela da uživa u njoj i pokazuje da joj je upravo ona bila potrebna; jer ta mala bašta bila je puna opojnog cveća, napola skrivenog korovom, pa kad su plemenite ruke krenule nežno da je kultivišu, izbili su svakojaki zeleni izdanci, obećavajući da će divno procvetati u toplini ljubavi i brige, najboljoj klimi za mlada srca i duše širom sveta.

dok su momci morali da daju sve od sebe kako bi sačuvali svoje položaje, jer im je Nen pokazala da devojčice većinu stvari mogu da rade jednako dobro kao i dečaci, a ponešto čak i bolje.

Istinska učtivost jeste plemenitost pogleda, reči i ponašanja i svako je može posedovati, samo li se potrudi da prema drugima postupa onako kako bi voleo da se postupa prema njemu.“

On traje i kad slava i novac izdaju čoveka, i jedino je blago koje sa ovog sveta možemo poneti sa sobom

Jednostavna, nesebična dobrota najveći je kapital na kom se može zasnovati poslovanje ovog života.

Rad je zdrav, i kakav god talenat da poseduju ovi momci, za poeziju ili za oranje, on će biti odnegovan i postaće im koristan ako je to moguće.“