Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Da bi kratkotrajno pamćenje preraslo u dugotrajno, pokazali su oni, neophodno je da u ćeliji nastane novi protein

„naučeni strah“ ih je navodio na preterane reakcije čak i ako je podsticaj bio bezazlen, slično kao kod ljudi koji obole od anksioznosti.

psihoanaliza zapravo jedan metod neuroplastične terapije

uviđamo da naše „nematerijalne“ misli takođe ostavljaju fizički potpis i ne možemo biti sasvim sigurni da i misao neće jednog dana biti objašnjena fizičkim pojmovima

Sve što naš „nematerijalni“ um zamisli ostavlja za sobom materijalne tragove. Svaka misao menja na mikroskopskom nivou stanje

Život svojih misaonih predstava mi smo dugo posmatrali s izvesnim sveštenim strahopoštovanjem, kao nešto plemenito, čisto, nematerijalno i eterično, odvojeno od našeg mozga načinjenog od materije. Sada više ne možemo s tolikom sigurnošću da povlačimo oštru granicu između njih

zamišljanje nekog čina stavlja u pogon iste motoričke i čulne programe koji učestvuju i u fizičkom izvršavanju dotičnog čina.