Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Važno je shvatiti da je nervni sistem podeljen na centralni, koji čine mozak i kičmena moždina, koji je komandno i kontrolno sedište čitavog sistema i za koji se mislilo da ne poseduje plastičnost, i na periferni, koji prenosi poruke od čulnih receptora do kičmene moždine i mozga i od mozga i kičmene moždine do žlezda i mišića.

Otkriće plastičnosti u kritičnim periodima izmenilo je mnoge postupke lečenja

Psihološka verzija kritičnog perioda početke vodi od Frojda, koji je tvrdio da svi mi prolazimo kroz razvojne faze unutar kratkih vremenskih prozora i da u svakoj od tih faza moramo da proživimo određena iskustva da bismo se razvili u zdrave ličnosti; ti periodi su formativni i oblikuju nas za čitav ostatak našeg života

Otkriće kritičnog perioda proslavilo se kao jedno od najznačajnijih na polju biologije u drugoj polovini XX veka. Naučnici su uskoro dokazali da su i drugim moždanim funkcijama neophodni podsticaji iz neposrednog životnog okruženja da bi se razvili. Izgledalo je takođe da svaki neuronski sistem ima drugačiji kritični period, ili vremenski prozor u kome je posebno plastičan i osetljiv na životnu sredinu i da za to vreme izrazito brzo raste i formira se.

Mikromapiranje je i dalje oko hiljadu puta preciznije od sadašnje generacije skenera mozga,

Ovaj vrlo značajni izum omogućio je neurolozima da dešifruju komunikaciju među neuronima, kojih mozak odraslog ljudskog bića sadrži približno stotinu milijardi

pokazao da je istančanije detalje arhitekture mozga moguće otkriti proučavanjem električne aktivnosti neurona pomoću jedne nove tehnike: mikromapiranja elektrodama u obliku mikroiglica.