bookmate game
sr
Книжки
Goran Dakić

Petodinarke

Ova knjiga zaslužuje pažnju i pozitivne kritike prije svega zato što predstavlja jedan snažno angažovan antiratni podsjetnik na izbjegličku muku, na zaboravljenu sirotinjsku kolonu, na nevolju od koje je, čini se, i Bog digao ruke. Bez imalo uljepšavanja i idealizacije, često svojstvenih književnosti posvećenoj djeci, naturalističkim rafinmanom reklo bi se, Dakić bilježi i književno oblikuje svoja sjećanja. Knjigu „Petodinarkeˮ odlikuju pripovjedačko višeglasje i vješto organizovan autoreferencijalan tekst. U njoj se dodiruju i prepliću različite sudbine, priče i ispovijesti. Teku doslovno iz nekoliko rukavaca, kao prema Dunavu, i slivaju prema Željku Niševiću i njegovoj životnoj priči, njegovom diskretnom herojstvu. Teku poput pojedinačnih izbjegličkih sudbina koje su se slile u neizbrisivu kolonu magistralnog puta novije istorije.

Saša Šmulja
79 паперових сторінок
Дата публікації оригіналу
2019
Видавництво
Imprimatur
Уже прочитали? Що скажете?
👍👎

Враження

  • Jasna Prokovićділиться враженням4 роки тому
    👍Раджу
    🔮Мудра
    💡Пізнавальна
    🚀Неможливо відірватися

    Nikada brže nisam pročitala neku knjigu, nije obimna, ali i da nije toga, pisac veze rečenice, pitke, tople, teku jedna za drugom..pripovedanje me je najviše podsetilo na stil Branka Ćopića..nikada brže, a nikad veća težina, završih sa knedlom u grlu..ništa mi pojma nemamo o ljudima oko nas.

  • Јелена Спарићділиться враженням2 роки тому
    👍Раджу
    💡Пізнавальна
    🚀Неможливо відірватися
    💧Зворушлива

    Добра прича о храбрости у борби са злом у којој и оно што је речено и оно о чему се не говори чине потпуну слику праве људскости.

  • Читам, не скитам.💌ділиться враженням2 роки тому
    👍Раджу
    💡Пізнавальна

    Knjiga prepuna divnih metafora.

Цитати

  • Jelena Markovicцитує3 роки тому
    Сине, видео сам мртве.

    Гробове без крстова.

    Куће без прозора.

    Децу без мајки.

    Разроване винограде, спаљене воћњаке.

    Затрпане бунаре.

    Не питај чиме.

    Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

    Човека са главом на раменима, али мртвог.

    Топовску цев која вири с кућних врата.

    Бескрајне колоне.

    Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

    И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

    Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.
  • Jasna Prokovićцитує4 роки тому
    – А има ли у твом селу нека река? – питам га.

    – Нема.

    – Баш никаква?

    – Не, нема.

    – Па, где идете на пецање?

    – Не идемо. Код нас тога нема.

    Постоје, мислим, и такви чудни светови.
  • nec🦪цитує5 місяців тому
    Сине, видео сам мртве.

    Гробове без крстова.

    Куће без прозора.

    Децу без мајки.

    Разроване винограде, спаљене воћњаке.

    Затрпане бунаре.

    Не питај чиме.

    Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

    Човека са главом на раменима, али мртвог.

    Топовску цев која вири с кућних врата.

    Бескрајне колоне.

    Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

    И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

    Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.

    Видео сам цвеће како гори.

    (Замисли ту слику: редови и редови расцветалих црвених тулипана горе као јулско небо!)

    Псе који се боје мачака, мачке које беже од пољских мишева.

    Болесне који копне на приколицама.

    Мајке које немају доручак.

    Бебе које никада не спавају.

    Очеве који не могу.

На полицях

fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз