Kafana

Pogledah, dakle, u pepeljaru za mojim stolom. Ni trunke utehe. Samo otpaci

Budnost, ako je više od probuđenosti (iz mamurluka), postoji samo još u nejasnim oblicima.

Pogledah, dakle, u pepeljaru za mojim stolom. Ni trunke utehe. Samo otpaci smirenosti, odavno pretvoreni u „prah i pepeo“.

Poglede ljudi u mome okruženju doživljavam isključivo kao reakcije na moje

Budnost, ako je više od probuđenosti (iz mamurluka), postoji samo još u nejasnim oblicima.

I: ustao sam, podigao se sa stolice. „Odozgo“ sam ugledao tu ženu kao zmiju u kamenoj pustinji („kamenjarka“)