Šest godina

Profesor treba da pruža podršku i da mu se lako pristupa, ali ne treba da se ponaša ni kao ortak ni kao roditelj.

Tamo na proplanku jedna lepotica po imenu Dajana Vajs nosi na ruci burmu koja je par s ovom na mojoj ruci. Odlučila je da po ovom divnom danu drži čas iz slikarstva napolju. Kreće se od studenta do studenta, komentariše njihov rad, nudi savet.

Ona zna da ja znam, iako nikad o tome nismo razgovarali. Pitam se je li zato prvi put otišla, plašeći se da neću moći da prihvatim istinu o onome što je učinila. Možda tada i nisam mogao.

Sad mogu.

Dajana Vajs me gleda dok joj prilazim. Njen osmeh zaseni i sunce. Danas je moja žena još lepša nego obično. Možda to mislim zato što sam pristrasan. A možda i zato što će mi za dva meseca roditi dete.

Čas joj je završen. Studenti se sporo razilaze. Kad ostanemo sami, hvata me za ruku, gleda me u oči i kaže: „Volim te."

„Volim i ja tebe", odgovaram joj.

Smeši mi se. Sivilo ne opstaje pred tim osmehom. Gubi se u čudesnoj izmaglici satkanoj od jarkih boja.

Oboje smo žmurili. Držao sam se za nju i pitao se da li sam ikada pre osetio toliko zadovoljstvo. Plakala je. Privukao sam je još bliže. Prislonila mi je glavu na grudi. Probala je da se otrgne. Ali samo jednom. Znala je da je ovog puta neću pustiti.

Bez obzira šta je možda uradila.

Još je ne puštam.

Ima smisla."

„Šta to?"

„To što si se dopao Natali."

„Kako?"

„Sanjar si, kao njen otac. Ni on nije odustajao. Neki ljudi jednostavno to ne mogu. Ja sam stara. Poslušaj me, Džejk. Svet je zbrkan. Neki ljudi žele da bude crno-beo. Oni uvek plate ceh. Medu njima je moj muž. Nije mogao da odustane. A ti, Džejk, ideš istim putem."

„Uvek nas lude više privlače. To je muški problem. Svi tvrdimo kako mrzimo dramu, ali to nije istina."

Znam šta sam osećao kad sam bio s njom - i znam šta je osećala ona. Sve ono što smo ismevali o srcima koja kucaju kao jedno, o suncu oblačnog dana, o vezi koja prevazilazi fizičku privlačnost, pa čak i duhovnu - odjednom sam sve to imao. Natali i ja smo to imali. O tome ne može da se laže. Postoji li nota nesklada u takvoj ljubavi, odmah je čuješ. Bilo je toliko trenutaka kad mi je zastao dah. Živeo sam za njen smeh. Kad bih joj se zagledao u oči, video sam večnost. Kad bih je držao u zagrljaju, znao sam da se ovo događa jednom u životu, i to ako imaš sreće. Pronašli smo retko i posebno mesto, mesto s bojom i strukturom, pa kad je neko tako srećan, žali svaki tren kad nije na tom mestu jer oseća da je to žalostan gubitak. Žališ druge jer nikad neće spoznati te neprestane izlive strasti. Natali mi je udahnula život. Oko nas je zbog nje sve bilo ispunjeno živošću i iznenadnošću. Tako sam se osećao - i znam da se Natali osećala isto. Nismo bili zaslepljeni ljubavlju. Upravo suprotno. Od nje smo oboje jasnije videli i zbog toga me to nikad neće napustiti. Nije trebalo da joj dam reč. U glavi mi je bila zbrka, ali u srcu nije. Trebalo je da poslušam srce."