Ako dugo gledaš u ponor

A narod se hrani bilo čijom nesrećom, teškim prokletstvom i tuđom bolešću

Dvoumili se, plašili se i majka i sin: da li je taj džemper zaista zaboravljen ili je nekome dijete bilo toliko bolesno te je ostavio džemper kako bi, na taj način, predao bolest onome koji ga obuče.

Ono sjeme koje bik štrcne u menzuru – to je životna esencija koja će, jednog dana, biti i nagon, i potreba, i strast, i ljubav, i koja će tražiti posao, vlast, položaj i smisao.“

Nevinosti, gde si nestala?
Nikad ti se neću vratiti.

Sapfa

Tuđa muka – zabava dokonih.

Toliko je ušao u nas taj haram da nam je i koštanu srž zatrovao

Sa đavolom se ortačim. Meni muškarci, njemu pare…“, kaže Daca

Otkad sam među rospijama, kući bolje jedemo. Ne hranimo se više iz narodne kuhinje

Godinama nijedna nije privirila kod moje majke, a sada stižu, pričaju, raspituju… svaka od njih donese po dvesta grama kahve, ili rahatlokum, ili sok. To je ulaznica za gledanje majčinog lica

Kad prihvatiš blud, sakriju te! Kad ne prihvatiš blud, obrukaju te