Edvard Krejg

Filozofija

Kratko, jasno, sveobuhvatno.
Autor daje širok pregled mnogih oblasti filozofije i upućuje čitaoca u filozofiju izlaganjem konkretnih primera kroz analizu Platonovih, Hjumovih, Dekartovih, Darvinovih dela i tekstova budističkih i indijskih mislilaca. Podučava nas kako da čitamo i tumačimo filozofiju, a da ne pristanemo na to da samo ovladamo nekim opštim činjenicama. Razmatra filozofiju Istoka, evropsku tradiciju mišljenja, kao i smisao i značaj bavljenja filozofijom. Raspravlja o tome kako se filozofija koristi u interesu određenih grupa — sveštenstva, žena i političkih aktivista. U knjizi se dotiču važne teme iz oblasti etike, teorije saznanja i problemi sopstva i identiteta. Objašnjava se na koji način su različite oblasti filozofije povezane, te se istražuje i kontekst u kojem su se ljudi bavili i bave se filozofijom.
„Ovaj sažeti priručnik pokazuje da je filozofija i te kako zadivljujuća disciplina, otvorena za svaku temu i diskusiju i puna iznenađenja. Malo koja knjiga može da joj parira kad je reč o podsticanju zanimanja za filozofiju.“ Philosopher’s Magazine
O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost.
168 паперових сторінок
Видавництво
Laguna

Враження

    Bora Isailovicділиться враженнямпозавчора
    👍Раджу
    💡Пізнавальна
    🚀Неможливо відірватися

    Relativno pojednostavljeno tumačenje ideja najvećih filozofa

    Mirko Milovanovicділиться враженням5 місяців тому
    👍Раджу
    💡Пізнавальна
    🎯Корисна
    🚀Неможливо відірватися

    Miona Brankovділиться враженням4 місяці тому
    💡Пізнавальна
    🎯Корисна
    🚀Неможливо відірватися

Цитати

    Vladan Radojicicцитує5 місяців тому
    „Malo ljudi razmišlja, a ipak svako ima svoje mišljenje.“
    Anaцитує2 місяці тому
    Jesmo li naše nastrojenosti, naš karakter? I opet – ne. Jer nastrojenosti i karakter jesu sklonosti da se ponašamo na određeni način. A mi nismo sklonosti, već pre ono što ima te sklonosti. Isto tako, mi nismo svest; mi smo ono, šta god je to, što ima svest. Peta stavka (koju Milinda zapravo stavlja na prvo mesto) možda je, međutim, spornija. Nije li moguće da materijalni element, to jest telo, ono što je svesno, ima sklonosti, opažanja, osećanja?
    Teodor Milanovicцитує2 місяці тому
    Sokrat odgovara da ne treba da marimo za mišljenje „svetine“; mišljenje do kojeg treba da nam je stalo jeste mišljenje razboritih ljudi koji jasno vide činjenice. „Ali ne možemo sebi to da dozvolimo“, kaže Kriton, „mišljenje većine ima preveliku moć.“ „Baš naprotiv“, odgovara Sokrat, „kad je reč o onome što je stvarno bitno, svetina uopšte nema neku moć.“

На полицях

    Laguna
    Laguna
    • 963
    • 4K
    b5641456154
    Mind healing
    • 200
    • 15
    nefertiti0412
    Eseji i ostalo
    • 78
    • 5
    b0984241249
    Nadja
    • 89
    • 2
    Dragica Korlat
    Popularna psihologija
    • 32
    • 1
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз