Lavirint duhova 2

Čovek se istinski zaljubi samo onda kad nije svestan da mu se to dešava.

„U ovom pasjem svetu”, pomisli, „kad ostariš i kad te počne boleti i zdrav razum, jedna korica ljubaznosti ili sažaljenja izgleda ti kao božanska poslastica.”

Stvarnost nikad nije savršena i nikad se ne uklapa u sva očekivanja. Istina uvek ostavlja nedoumice i postavlja pitanja. Samo je laž takva da u nju možeš poverovati sto posto, zato što ona ne mora da opravda stvarnost, već nam, jednostavno, govori ono što želimo da čujemo.

Ponekad, kad bogovi ne gledaju i sudbina zaluta na putu, čak i dobri ljudi dožive malo sreće u životu.

U ovoj komediji pokondirenih tikava što predstavlja naš svet, pretvaranje je malter koji drži zajedno sve delove štale. Ljudi, da li iz straha, interesa ili bezumlja, toliko naviknu da lažu ili da ponavljaju tuđe laži da na kraju lažu čak i onda kad veruju da govore istinu. To je bolest našeg vremena.

– Vi ste moj problem, Alisa. Ili moj spas, iako vam je ta ideja smešna.

– Nikad nikog nisam spasla.

– Nikad nije kasno da počnete.

Čim počneš da ispisuješ prve reči, uveriš se da je u pisanju, kao u životu, razlika između namere i ishoda slična naivnosti s kojom se namere preduzimaju, a ishodi prihvataju.

Godinama je mislio da su se aveti njegove prošlosti vratile da s njim poravnaju račune. Salgado ili njegov Zatočenik Nebesa, David Martin, i toliki drugi. Ono što nije posumnjao bilo je da su oni koji zaista hoće da svrše s njim u stvari oni koje je smatrao svojim prijateljima i zaštitnicima. Kad si na vlasti, bodež nikad ne dolazi spreda, uvek s leđa i uz zagrljaj.

Ali ona nije zaspala. Držeći svog viteza za ruku, na talasima čarobnih nosila, nastavila je da sanja i prošla kroz beskraj hodnika ocrtanih krestom belih svetiljki. Plovili su liftovima, tunelima i salama začaranim jaucima dok Alisa ne oseti da je vazduh hladniji i da su beličaste tavanice ustupile mesto svodu crvenkastih oblaka u dodiru sa suncem od pamuka. Đavolak je pokri ćebetom i patuljci, sledeći prinčeva uputstva, podigoše je do kočije koja nije izgledala u skladu s bajkom jer nije imala konje spreda niti izuvijane bakarne ukrase, već samo šifrovanu poruku koja je glasila:

SUHOMESNATI PROIZVODI

PONDEROSA

Prodaja na veliko i kućna dostava

Čovek je junak tek kad počne da se plaši, govorio je njegov ujak, koji je u ratu ostavio jednu ruku i jedno oko. Onaj ko uleće u opasnost bez straha jeste običan tikvan.