Jesper Jul

Vaše kompletno dete

    b6083035789цитує2 роки тому
    • Deca o kojoj su se brinuli, i sama se brinu za druge
    Tijana Tašinцитує9 місяців тому
    ao i većina novopečenih roditelja, Karen i Kristijan su izuzetno srećni, ali istovremeno i nisu sasvim sigurni jesu li spremni za ovaj ogromni izazov i odgovornost roditeljstva.
    Brojni su razlozi što oni nikad nemaju priliku da razgovaraju o svojoj nesigurnosti. To znači da Karen mora da se bavi bebom preko dana, nemajući vremena da se pozabavi sređivanjem svojih misli i osećanja. Kad se Kristijan vrati s posla ili kad im svrate prijatelji i familija, oni se raspituju o Sari, ili zaključuju kako Karen sigurno uživa u tome što ima toliko vremena za svoje dete.
    Karen postepeno potiskuje svoju nesigurnost i počinje da stiče specifične navike u vezi sa Sarinom higijenom i ishranom: njena ćerka mora imati lepu odeću, koža joj mora biti savršena i mora redovno jesti, ako je moguće što više.
    U uzrastu od tri meseca, mala Sara počinje da povraća majčino mleko. Karen očajava, ali nikom ne spominje problem, sve dok dete ne počne da gubi na težini. Na kraju, ona se ipak sabere i odlazi na razgovor sa pedijatrom. Budući da postoji mogućnost da je dete rođeno sa srčanom manom, urađeno je bolničko ispitivanje koje nije pokazalo nikakav fizički poremećaj, ali je dete i dalje povraćalo. Dojenje, koje je prethodno bilo intimno i prijatno iskustvo, sada je postalo noćna mőra i za majku i za ćerku.
    Iako Karen to ne shvata, njena ćerka sarađuje s njom i daje joj veoma kompetentnu povratnu informaciju. Njena poruka se može tumačiti na razne načine.
    Prvi put kad je dete počelo da povraća, to se moglo protumačiti i ovako:
    „Hvala, mama. Sita sam.“
    Ili:
    „Mama, ja bih radije jela onda kad sam gladna, a ne kad ti želiš malo da uživaš sa mnom.“
    Ili:
    „Mama, nešto nije u redu. Postala si opsednuta time da budeš savršena majka i potpuno si zaboravila na moje potrebe. Zar ne misliš da bi bilo dobro da porazgovaraš s tatom?“
    Ili:
    „Vidi, mama, ne mogu više ovako. Muka mi je od toga kako se odnosiš prema meni.“
    Aleksandarцитує2 роки тому
    Govoriti deci da su loša jeste povreda njihovog integriteta i ona često tu povredu iskazuju neverbalno jasnim i nedvosmislenim znakovima: plaču ili im lica poprimaju bolan izraz, pogledaju u odrasle na trenutak, pa ako njiho­va poruka nije shvaćena, tela im se ukrute, spuštaju pogled na dole, a glava im pada na grudi. Sve na njima vrišti: „Povređuješ me!“
    Evoksцитує2 роки тому
    Deca ne pokušavaju da nas nečemu uče; niti ona primenjuju pedagoške teorije. Ona jednostavno žive zajedno s nama i obaveštavaju nas kako doživljavaju svet oko sebe.
    b5884809008цитує2 роки тому
    Zanimljivo je da, nakon kažnjavanja svog deteta, mnogi roditelji počinju da se brinu kako su možda narušili odnos s njim. Tipično je da roditelj izražava ovaj svoj strah kao
    b1856034609цитує2 роки тому
    Nekoliko stotina godina mi smo zapravo učili decu da poštuju moć, autoritet i nasilje – a nismo ih učili da poštuju drugo ljudsko biće.
    b6771107880цитує9 годин тому
    Sve postaje teže kad naša prošlost, predrasude, ideologije i sebičnost služe kao filter između naše mrežnjače i naših glasnih žica; kad se naši stavovi i ideje prepreče na putu naše ljubavi i otvorenosti
    b6771107880цитує13 годин тому
    Ali tako nešto više nije potrebno. Veći deo sveta sada se slaže da je društvo zasnovano na zloupotrebi moći ispod ljud­skog dostojanstva.
    b6771107880цитуєучора
    u govorimo!“

    Kad deca „jednostavno neće da slušaju“, obično je to zato što ni ne vredi slušati ono što roditelji govore! Nemojte me pogrešno shvatiti: roditelji mogu govoriti nešto što je tačno, razumno, pametno, pravično, čak i genijalno. Ali oni mogu izraziti svoja plemenita osećanja na pogrešan način ili u pogrešnom
    Katarina Mijovićцитує3 дні тому
    Inat, međutim, nije prirodno ponašanje; to je strategija preživljavanja koju deca razvijaju samo onda kad je njihova samosvest ugrožena u porodici.
    Katarina Mijovićцитує3 дні тому
    Opstanak postaje pitanje otpora da se ne uradi ono što drugi misle da treba uraditi.
    b6771107880цитує7 днів тому
    Deca tako dobijaju previše onoga što žele i premalo onoga što im je potrebno.
    Katarina Mijovićцитує8 днів тому
    Deca nas primoravaju da razmotrimo svoje destruktivne obrasce; oni nas odvode preko granice bola, teraju nas da se zamislimo jesmo li uopšte sposobni da budemo roditelji
    Katarina Mijovićцитує8 днів тому
    Samosvest je naše znanje i naše iskustvo o tome ko smo.
    Katarina Mijovićцитує8 днів тому
    Što češće žrtvujemo svoj integritet u korist saradnje, više bola prikupljamo.
    Katarina Mijovićцитує9 днів тому
    Kad član porodice zahteva nešto kao što su: odgovornost, ljubav, obzir, seks, pažnja, dužnost, zajedništvo, ili poštovanje, to je neminovno zahtev za ljubavlju. Ovo je opravdana čežnja, ali je istovremeno apsurdni zahtev.
    Katarina Mijovićцитує9 днів тому
    Nekoliko stotina godina mi smo zapravo učili decu da poštuju moć, autoritet i nasilje – a nismo ih učili da poštuju drugo ljudsko biće.
    Slobodan Klipaцитує14 днів тому
    presudnu grešku smo načinili pretpostavljajući da deca nisu pravi ljudi po rođenju.
    Slobodan Klipaцитує14 днів тому
    neki ljudi su u pravu jer se ponašaju u skladu sa ispravnim stavovima
    Ivanaцитує23 дні тому
    Sve je ovo dobro dokle god ne zaboravimo da se dečje samopoštovanje oslanja, u velikoj meri, na njihov osećaj vrednosti u našem životu. Što im više dopustimo da nam pruže, njihova samosvest postaje sve zdravija.
fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз