Mark Tedesko

Polifem, ogroman, ogorčen, jednook, bezmalo čudovište, zaljubio se u ljupku Galateju. Polifem je nije zanimao pre svega zbog onoga šta je bio, a takođe i zato što je njeno srce pripadalo drugom, izvesnom pastiru po imenu Akid, Faunovom sinu. Ali Polifem nije odustajao i iz dana u dan je gledao u more tražeći Galateju. Kiklop je tada smislio plan: napraviće frule na kojima će svirati kako bi namamio Galateju i dozivaće njeno ime, ali ona se nije obazirala na njegovo sviranje i odlučila je da se sakrije sa svojim draganom, Akidom. U određenom trenutku Polifem je otkrio par i pobesneo; Galateja je skočila u more dok je Akid potrčao kopnom. Polifem je zgrabio ogromnu stenu i bacio je na Akida, pogodio ga tako da je Akid ostao pod njom, a krv mu je pocurila iz stene. Galateja je sve videla i zavapila bogovima da posvete to mesto. U tom trenutku je potekao mlaz vode i ubrzo postao reka koja teče od Etne do mora; postala je svedočanstvo ljubavi između Akida i Galateje.

Drugi kvalitet Rima je čarolija – njegovi zalasci sunca i način na koji svetlost poigrava po građevinama. Nijedan drugi grad se ne može meriti sa lepotom neba i jedinstvenom svetlošću koja obasjava Rim.

Orest i Elektra bili su deca kralja Agamemnona i njegove supruge Klitemnestre. Dok joj je muž bio u Trojanskom ratu, Klitemnestra je i dalje bila ozlojeđena na Agamemnona, koji je žrtvovao svoju ćerku Ifigeniju da bi u ratu dobio božju naklonost. Klitemnestra se udružila sa Agamemnonovim rođakom Egistom, koji joj je postao ljubavnik. Njih dvoje su skovali zaveru i ubili Agamemnona da bi se Klitemnestra osvetila za ubistvo ćerke, što nikada nije oprostila mužu. Nakon što je njena majka ubila oca, Elektra je verovala da je njen brat Orest u opasnosti pošto Egist, ljubavnik njene majke, ne bi želeo da Agamemnonov sin bude u redu za presto. U strahu za život svog brata Oresta, Elektra ga je s tutorom sklonila na bezbedno. Kada je Orest iz dečaka izrastao u muškarca, skovao je zaveru – vratiće se i osvetiti oca tako što će ubiti majku Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista, a sam sesti na presto.

Orest i Elektra bili su deca kralja Agamemnona i njegove supruge Klitemnestre. Dok joj je muž bio u Trojanskom ratu, Klitemnestra je i dalje bila ozlojeđena na Agamemnona, koji je žrtvovao svoju ćerku Ifigeniju da bi u ratu dobio božju naklonost. Klitemnestra se udružila sa Agamemnonovim rođakom Egistom, koji joj je postao ljubavnik. Njih dvoje su skovali zaveru i ubili Agamemnona da bi se Klitemnestra osvetila za ubistvo ćerke, što nikada nije oprostila mužu. Nakon što je njena majka ubila oca, Elektra je verovala da je njen brat Orest u opasnosti pošto Egist, ljubavnik njene majke, ne bi želeo da Agamemnonov sin bude u redu za presto. U strahu za život svog brata Oresta, Elektra ga je s tutorom sklonila na bezbedno. Kada je Orest iz dečaka izrastao u muškarca, skovao je zaveru – vratiće se i osvetiti oca tako što će ubiti majku Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista, a sam sesti na presto.

Orest je smislio da on i njegov prijatelj Pilad uđu u palatu prerušeni u glasnike i donesu urnu u kojoj su, kako će to saopštiti, Orestovi posmrtni ostaci. Elektra je oduvek oplakivala smrt svog oca, kralja Agamemnona, i nikada nije oprostila svojoj majci; kad je čula za Orestovu „smrt“, obuzela ju je tuga. Orest nije prepoznao svoju sestru Elektru kada joj je predao urnu, niti je ona prepoznala njega. Počela je da jadikuje zbog smrti voljenog brata dok je pred njom stajao Orest, koji je tada shvatio da je to njegova sestra Elektra. Skulptura u Muzeju Altemps beleži trenutak ponovnog susreta brata i sestre.

Priča dalje kaže da su Orest i Pilad ubili Klitemnestru u palati i čekali da ubiju Egista na mestu gde je ubijen Agamemnon.

Na njegovom čelu nalazi se udubljenje u obliku slova X, što se može odnositi na mitrajski kult, religiju popularnu među rimskim vojnicima. Znak X i ispružena ruka mogli bi označavati i oproštaj i veru u zagrobni život sa bogom Mitrom, kome je vojnik verno služio.

gavran koji je bio Mitrin glasnik na početku njegove misije, žezlo, simbol Merkura, glasnika bogova, i mali pehar, simbol žrtve. U ovoj fazi, inicijant je nosio masku gavrana; budući da gavran može da leti, ovaj korak je povezan sa vazduhom, a iskušenja kroz koja je inicijant morao proći možda su podrazumevala rituale povezane s ovim elementom.

baklju, dijademu i svetiljku. Ta druga faza je čudan inicijacijski korak u kojem se učesnik „venčavao“ sa bogom; svadbena baklja, dijadema koja se odnosi na boginju Veneru i svetiljka, što znači da bi sada inicijant mogao uneti božju svetlost u svet. U ovom koraku, inicijant je stvarao bliži, prisniji odnos sa bogom Mitrom i postajao je njegov instrument.

Naziv ove faze je miles, vojnik, a njegova simbolika na mozaiku predstavljena je vojničkim oružjem: kopljem, kacigom i torbom za vojničku opremu. Milites (vojnici) su bili pod pokroviteljstvom Marsa, boga rata; položili su zakletvu da će služiti bogovima u bici i Mitri prepustiti svu slavu. Ritual povezan s ovim korakom podrazumevao je poklanjanje venca vojniku; kad bi ga pater ili otac stavio vojniku na glavu, inicijant bi ga odgurnuo rukom i izjavljivao da mu je venac sam Mitra. Snaga, hrabrost i poniznost odlike su ovog koraka.

Na petoj ploči su mač, polumesec, kȍsa i večernja zvezda; to su persijski simboli, što se odnosi na poreklo ovog kulta. Ovde je inicijant pod zaštitom Meseca; med se ponovo koristi u ovom ritualu, ali se na njega gleda kao na konzervans, sredstvo zahvaljujući kojem hrana ostaje sveža tokom dugih zimskih meseci. Persijanci su verovali da med dolazi sa Meseca, gde je seme bika kojeg je Mitra ubio doneto i pročišćeno. Kȍsa je simbol čuvara plodova i onoga ko čuva blagodat zemlje.